Учитељ

202 Учитељ

пре предавања или после предавања дотичне наставне јединице. Ако би се одржали пре предавања, онда би се они после у учионици, разговором о томе, утврдили. А ако би се одржали после издржаног предавања, онда би се допунили, средили и применили. Ну ово је ствар више педагошко-дидактичка, а за сада не можемо даље у ово питање улазити...

После згодног времена за излете наставник, као руковођа излета, треба добро да зна и циљ излета. Зато он треба претхдоно 0 томе да направи нацрт, скицу, распоред. Истина, да овај нацрт не треба да буде ограничен. Он се може по потреби, допунити или мало у нечему изменити, али оно што је главно не сме се мењати. Овде се мисли на специјалне или особене излете, као напр. за познавање природе, пољопривредне поуке, земљопис, историју или повесницу, и др... х

Излета може да буде мањих и већих или краћих и дужих. Мањи или краћи излети (али опет, и увек, са циљем) могу се по потреби чешће изводити. Овде би спадали излети до оближње шуме, реке, брда, цркве, манастира, школе, села, вароши или варошице. Овакви излети могу се свршавати 06данице. А већи или дужи излети могу се приређивати и даље (опет по потреби, са циљем и планом), али су они ређи, јер за ово треба и више спреме и веће обазривости и одговорности (особито, ако су то мања деца).

(ООсем посебних или специјалних излета, са нарочитим циљем или задатком, може да буде и општих или универзалних излета. При овим излетима деца се пусте да самостално посматрају и закључују, на основу онога што им је у школи говорено. Овде су деца више своја, а мање у стези и под јаком контролом. Певају песме коју сама хоће (наравно првенствено школске). Ако су у пољу, она воде разговор: како се поља обрађују, а како треба да се обрађују. Ако су у шуми води се разговор о користима, подизању и чувању шуме и о њеним становницима (зверовима и птицама). Ако су на путу или друму, онда воде разговор одакле тај пут иде и куда води. Ако су на реци или потоку, онда воде разговор о њеном извору, току и ушћу. Ако су на врху неког узвишења или брега, онда посматрају видик (планине, реке, места, стране света, и др.). Ако су у неком манастиру или другом знатном месту, онда се води разговор о дотичном лицу, које јеу вези са том задужбином или тим местом. Итд... Дакле при оваквим излетима треба децу пустити, да сама посматрају, оцењују, закључују, питају, и др. Наставник или наставница, у оваквим приликама, треба да буде више пасиван, а деца више активна. Он треба да посматра њихова посматрања, да оцењује њихову радозналост и закључке, да пази на њихова понашања, да цени њихове душевне особине (које се овде испољавају више но у играма), да помогне и покаже оно што ђаци не би знали.