Учитељ

На Ливадици Вечности 251

природиних, послужио као један мост природин при прелазу од четинара у лишћаре. То је наука данас јасно утврдила, како на палеонтолошким појавама из биљног царства, од пре много милиона година, тако и на данашњој структури лишћа гинкговога.

Гинкгов је лист двојако -особен. Прво је његов лист знатно шири на врху него што је код петељке. Сем тога, његово је лишће још и нарочите унутрашње структуре, склопа, какве нема данас ни у каквог лишћа на лишћарима. Тиче се

_ такозване лисне „нерватуре“. — Кад пажљиво загледамо гинк-

гов лист, видећемо јасно, да сви његови „нерви“, тј. оне жилице којима струје биљни сокови, као у нас крв кроз организам, полазе од лисне дршке, пак иду уздуж упоредо, под малим углом, до затупасте вршне ивице листа — онако, како је данас код лишћа обичних трава и белог жита. Нигде се ти „нерви“ не спајају, не преплећу, не анастомозирају, попречним жилицама, као што је данас безизузетно на лишћу других лишћарских дрвета и шибова. Од дрвета, која данас расту на Земљиној Кугли, имају овакву застарелу нерватуру само још четинари, по чијем лишћу иду њини „нерви“, сви из њихове петељке, па уздуж до њихове вршне периферије — али, као што је речено, ни један други лишћар.

И то најбоље открива гинкгово четинарско порекло.

На тај је начин гинкго био и остао и четинар и лишћар у исто време. Због тога су стари ботаничари, систематизатори, увршћивали гинкга у четинаре, као четинар са пљоштим лишћем. Данас га, пак, млађи ботаничари, радије увршћују у лишћаре, као лишћар четинарске нерватуре, и то, како због изразито лишћарског облика лишћа његовога, тако и због других неких особина његових.»)

Тај процес прелажења четинара ка лишћарима, од несавршенијег облика ка савршенијем, трајао је, као што је раније већ споменуто, више милијона година.““)

Не може бити сумње, да гинкго није био једини прелазни тип природин ка пљоснатом лишћу, а уздужне, упоредне „нерватуре". Али је он био једини те среће, да се одржи као живо

#) О. Еепсће, „Раткраште ипа 2гегарацсћег“ (1910), стр. 8.

##) Палеонтологија учи нас, да је гинкго у терцијерно геолошко доба био веома распрострт Тада јеи у Европи растао као дивље самоникло дрво, у читавим шумама. До тријаса се може он поуздано пратити, (Ртапев „Ит 5геткоћепа!д“, 1906, стр. 87 и 88.