Учитељ
| | | |
259 Учитељ
дрво до данас, те онда и као жива прапраисторија биљне еволуције лишћара.“) Могућно је, да је он био најмлађи и најподеснији природин прелазни облик, те баш због тога да се и могао одржати, у току милијона година. Али му је у сваком случају помогла у том одржању своје специје ова срећна околност: гинкга су од прастарих, незапамћених, времена засађивали на гробовима својих предака и Кинези и Јапанци. То они раде и дан дањи. И на тај је начин, произвођен људским засејавањем и гајен човечијом руком, одржао се гинкго на свету до данашњега дана. Мначе до данас није пошло 6о-
таничарима за руком да нађу гинкга као дивљу, самониклу биљку. — Врло би интересантно било изнаћи узрок, зашто баш гинкго да се сади на гробове Китајаца и Јапанаца. Зацело је један од тих узрока био и његова необичност и његова реткост.#%) Али се намеће питање, да ли није ту суделовало неко пра-прастаро предање, о његовом претварању из четинара у лишћаре, које би одговарало веровању Индијанаца, Кинеза и Јапанаца у пресељавање душа из једног бића у друго, метампсихозу.
Према свему овоме је наш гинкго на Ливадици Вечности у врту Мушке учитељске школе јагодинске, заиста претставник једне огромне вечности, вероватно од више милијона година. А тиме, ето, и ова лепа ливадица у толико оправданије носи своје поносно име: „Ливадица Вечности“, а то без опасности, да јој се може пребацити, да ј0] је овај назив претеран, или претенциозан.
ж
О, како ова наша Ливадица Вечности буди често у мени ројеве необичних и озбиљних мисли! Ја је истински волим и озбиљно поштујем, стога је често и походим, кад год сам расположен тихо и уравнотежено, те наклон за озбиљна маштања. Често ме, посматрајући ова млада дрвета на њој, која носе у себи будућност читаве вечности, прожима неко узвишено страхопоштовање, чак и нека жудња за обожавањем. А тада ми се душа чисто некако раствара и разбистрава, те чини ми се, да отпочињем дубље поимати и разумевати она
#) На истом месту, стр. 88. жж) Мначе се гинкго лако гаји и на северном делу Азије, и по целој Европи, па добро успева и у Јагодини, као и у Берлину, одакле је добијен.