Учитељ

На Ливадици Вечности 258

прастара времена када су стародревни народи, са својим стародревним религијама, обожавали поједина необичнија места, поједине чудновате предмете, поједине мрачне шуме, па и поједина необичнија дрвета. Од тих преисторијских времена имамо ми, као преостатак, и данас наше „записе“, где се појединим дрветима, о месним „заветинама", поклања религијско страхопоштовање, праћено стародревним церемонијалом..

А тада ми постаје јасно, како су наши стари имали дубоко урезано у души својој страхопоштовање према шуми. А онда ми се, опет, расветљава чињеница, како су нам шуме омогућавале, да, у току векова после Косова, очувамо и спасемо наш заробљени народ. Постаје ми по том јасна чињеница, како, да није било оног стародревног страхопоштовања према шуми, не би било ни наше Шумадије; да опет није било шумовите Шумадије не би било ни Шумадинаца; а да није било Шумадинаца да не би било освећено Косово, нити би било могућно ослобођење и уједињење јужних наших покрајина, — па ни могућности да се овако развије идеја о нашем свеопштем уједињењу целог нашег Јужног Словенства, а које ће уједињење, како сви знаци говоре, бити остварено у не недогледној будућности.) ____- _ ______ _____

Понекад ми опет, маштајући на помињаној клупи о овој Ливадици Вечности, мути ова горња светла маштања, једна немила околност садашњице: што су данашње наше генерације изгубиле оно старо, освештано страхопоштовање према шуми, те је немилице уништавају, — тако да нам прети озбиљна опасност, да останемо сасвим без наше лепе шуме, а које би било наше огромно, непојамно велико, народно зло. Али тада ми сине опет једна нада, једно уздање у наше вредне ђачиће свих наших учитељских школа, да ће они, као народни учитељи, моћи, хтети и умети вршити и у овом погледу своју узвишену апостолску дужност, поучавајући своје ђачиће, а и цео народ, о важности шума, и о њиној заштити и помоћи. “

На тај узвишени њихов посао, нека би их опомињала и потстицала и ова наша Ливадица Вечности.

#) Ово је писано 1914 године, пред велики светски рат, у којем је остварена ова идеја о уједињењу, бар колико се тиче Срба, Хрвата и Словенаца.