Учитељ

334 Учитељ

хтева и у недостатку довољно спремних учитељских снага. Њу ваља схватити као прогресивну тежњу на пољу школске реформе бар за наше деценије. Нова школа, дакле, не постоји, она постаје и развија се постепено али стално. Она ће већ после десет година друкчије изгледати него данас, а након даљих деценија опет друкчија.

Може се уопште нагласити да се прелаз од данашње школе ка новој радној школи не може одједном извршити, да између данашње школе и нове радне школе има небројено међуступњева.

Живи грамофони

од Д-р Војислава Р. Младеновића

У животу наших основних школа узимају маха извесне појаве које публика обично одушевљено поздравља, а које се показују у сасвим другој светлости кад се посматрају с васпитног гледишта. Због општег одобравања, на које такве појаве наилазе, поједине се школе управо такмиче да се што боље „покажу“. Мислим на разне ученичке концерте, позоришта итд. Ко је на пр. у прошлој школској години посматрао ученичке „претставе“ у школама већих места, нарочито, у Београду, морао је, ма био и лајик, опазити да оне играју знатну улогу у школском животу. Стручњак је поред тога могао лако констатовати да сва та приређивања у највише случајева промашују свој васпитни смер, а не постижу ни онај други: да верно претставе пред јавношћу рад и успех у школи. У неким. пак случајевима стручњак је морао, док је публика одушевљено пљескала, сажаљевати јадне мале глумце, балеткиње итд.

Прошла школска година била је посебно у Београду врло богата тим приређивањима. Једнодушно одобравање у дневној штампи и потстрек да се у истом правцу и даље што вишеради у целој земљи, нагони нас да праву вредност тога рада“ оценимо с педагошког гледишта.

Ученички концерти, забаве, претставе итд. имају свој одређени задатак. Њима се развијају поглавито естетичка осећања, а потом и друга. Ученици треба њима да се припреме и оспособе да разумеју уметничку страну у заједници одра--