Учитељ

о Ае

| У у

УЧИТЕЉ-ЈСОТЕЈЈ

РЕРАДОЗК! !М 2МАМ5ТМЕ МЕ 5157 БЕВЕЏЈАВ 1931 ВЕОСВАО 11 (44) 60р. ВЕ. 6

ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА УРЕДНИК ВУЈ. ПЕТКОВИЋ

Ејдетизам у савременој психологији и његов педагошки значај · од Д-р Николе М. Поповића

Главни претставник овога правца у савременој психолотији јесте Ерих Јенч, професор за психологију у Марбургу. Јенч учи да су ејдетске слике не само један важан фактор нашег душевног живота, већ да постоји једно доба у нашем индивидуалном развићу, када је ејдетско мишљење т.ј. мишљење у ејдетским сликама претстављало једину, искључиву форму свесног живота, па су се тек доцније путем диференцирања из ејдетских слика развили остали меморички садржаји наше свети, као што су: негативне и позитивне паслике, хипнагоге појаве или слике дремежа, претставе, појмови итд. Осим тога Јенч учи да ејдетски начин мишљења претставља такође и један важан стадијум у филогенези човека, кроз који је човек У своме развићу морао проћи. Ово тврђење Јенч, као што ћемо видети, потврђује и посматрањима уметничких творевина при_митивног човека, као и пећинског човека у прошлости.

Наш је задатак да се упознамо ближе са ејдетским сликама.

Ејдетске слике, или субјективне опажајне слике, биле су познате и ранијим научарима, али су их они сматрали за паслике: или за претставе. Њих је описао још Пуркиније у своме делу“ »Раз зећеп та. зибјекцуег Наајеће« из 1819 године. Ради 06-.

јашњења тих „паслика“, које Пуркиније јасно разликује од позитивних паслика, он наслућује „да би се могло тврдити, да памћење и фантазија дејствују већ у чулним органима и да свако чуло има своју особену фантазију и своје особено памЋење.'") Остали психолози, међу њима и многи савремени, сма"трају ове ејдетске слике за претставе врло јаког интензитета,

7) Овтаја Кгоћ, Е!деНКег ипјег дешзасћеп Растегп. Хенасћик Наг Рзу а

“сћојовле. Ва. 85., ст. 153.