Учитељ

540 учитељ

Веома тешко се развија сарадња ученика у критиковању и коректури ученикових радова. Често настају препирке између оних, који се критикују и оних, који критикују, први се жале често на неправилну коректуру и на критиковање, које не одговара раду. Деца, — као и понеки одрасли критикују радове других по правилу само негативно, оно што је позитивно они не виде или неће да виде. Учитељ мора често настојавати, да се мање способни ђаци не заплаше од интелигентнијих ђака и да не изгубе поуздање у себе и вољу за радом. Сарадња ученика у критиковању ђачких радова није стога проста ствар, она захтева веома савесно педагошко вођење од стране учитеља. Успе ли учитељу пак, да ученике тако васпита, да они савесно и обазриво критикују радове својих другова, да они желе својом критиком савесно да помогну своме другу, онда смо у нашим ученицима стекли драгоцене сараднике. „Такво критиковање, које долази од стране целог разреда је зацело значајније него ли оно, које долази од стране самог учитеља“. — вели једна учитељица у своме извештају.

На тај начин је данас драгоценим и савесним припрем_ним радом бечких учитеља огледних разреда утврђен пут ка преображају разреда у радну и животну заједницу. Учињен је важан корак на путу ка школи будућности. Реформа школе учења у радну школу захтева сад потребну допуну: Прешварање радне школе у школску заједницу.

Тристагодишњица од смрти Кеплерове Ружа Леринц

Јоханес Кеплер је навршивши 59 година умро пре триста година у Регенсбургу, који је већ тада био стално седиште. немачког рајхстага. Четири дана после тога беше сахрањен на гробљу св. Петра пред капијама града, међу чијим зидовима _није било места за лутеранског кривоверника. Разлог који је: Кеплеру дао повода, да се из Сагана, места свога последњег обитавања, упути у Регенсбург, био је заиста карактеристичан: два цара, код којих је вршио службу дворског математичара, оста ла су му дужна већи део плате. Херцог од Фридланда, Мекленбурга и Сагана, Валнштајн, на кога га упути правни наследник обојице његових дужника, Фридрих П, дао му је додуше у Сагану места, где је могао мирно да дела, понудио му и катедру на мекленбуршком земаљском универзитету у Ростону, што Кеплер није примио, али је и он отклонио да плати научнику дуг, који се био попео на 12000 форината. Он се надао да ће му рајхстаг помоћи да дође до свога права, те му тако омогућити да