Учитељ

542 Учитељ

досетљивост светске историје, осудила инквизиција, те га тако упропастила и као мислиоца и као човека. Дабоме, и Кеплер је морао да претрпи једну меру црквене дисциплине: није му било: дозвољено примање причешћа. Али томе није било криво његово: велико дело у области науке о небеским телима, већ противљењеда верује у учење о убиквитету, о стварном уживању тела и крви Христове при причешћу, које је утврдила формула конкордие. Можда би се могло за извињење виртембершке конзисторије чак и да прими, да је она ово схватање причешћа различито од њена схватања имала у виду, кад је о њему говорила као о варалици.

Јоханес Кеплер ипак није био школски човек у ужем смислу, и ако је у Грацу и Линцу радио као академски наставник (као што би ми данас рекли). Али је он ономе, што је после постало садржином школске наставе допринео осим три закона о кретању планета, који се по њему зову и нешто друго. Он је и претходник Лајбинцовог открића инфинитезималног и интегралног рачуна, па кад је већ био на домаку тога, поставио је сопствене логаритмичке таблице и употребио их код својих рачунања, написао је нову науку о израчунавању кубне запремине: тела, која постају окретањем око једне осовине па је и у области опште географије крчио пут новим сазнањима. Но није само то узрок што се прославила тристагодишњица његове смрти. То је учињено стога, што је, како је једном приликом казао Гете, „божанско у њему било у најтачнијој вези с божанским свемиром“, што је био један од оних великих духова, којему човечанство има да заблагодари на изненадном полету као прекиду у спороме и постепеном успону, један од оних на које је мислио Шилер, кад је за нацрт своје недовршене песме о почетку столећа написао:

Победу је вишу стеко

Ко истине муњу води

И духове ослободи

Слободу разуму извојевати Рећ' ће за све се народе борити И траје за времена сва.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

_ Наша народна поезија. Написао Милан Н. Милошевић професор. Београд 1930. Страна 167. Цена 20. дин. Препоручио Гл. просв. савет г. а Министар просвете одлуком од 23 УШ 1930, С. н. бр. 25209 одобрио за лектиру у свима средњим и стручним школама.