Учитељ

А) Домаћа књижевност | 242

ница. На тај начин он жели, да васпитан појединац утиче етички на своју околину, да својим животом и радом етизира своју заједницу, и да стално тежи већим вредностима.

Против Кершенштајнерових схватања устали су многи тврдећи, како је мануални рад већ на измаку, и како је сад доба стројева и машина, доба индустрије, а не заната, па према томе нашем веку и не одговара стручна занатлиска школа, какву је Кершенштајнер захтевао. Нарочито су против њега устали Блонски и Гаудиг.

Блонски је за подизање индустрије и хоће ученика да уведе у индустриски организам, да га упозна са његовим напретком, и да га учини његовим господаром. Он изрично тврди, да је централни проблем рада у томе, да се све урођене способности дечје развијају у правцу, како би оно постало господар индустријске културе. Код Блонског је, дакле, све у индустрији, у економским приликама. Сав рад и прогрес мора да тежи, да се ове ек': номске прилике развију и побољшају. Занатлија, вели Блонски, не спада у овај наш век у коме владају пара и електрицитет. Отуда је погрешно изучавати један занат и стицати један позив, већ живот и функције од којих је уопште сложен индустриски рад.

Гаудиг је претставник слободног и самосталног душевног рада. Досадашњи школски рад сузбијао је то унутрашње субјективно усавршавање, јер је ученик радио оно, што је учитељ хтео. Стога ученика треба довести у жив и непосредан контакт са школским наукама и са животом. Учитељ треба да се прилагођава ученику и да му омогућава слободни душевни развитак. До сада је учитељ био све, а од сада мора да напусти тај свој положај. Он не сме све да ради, већ да рад преноси на ученике. Разред треба да постане једна радна заједница, и да сваки рад отпочиње заједничком акцијом. Самостална и слободна личност, која треба да лебди пред учитсљевим очима, мора да буде духовна творевина учињена подесном и добро организованом обуком. Гаудиг најзад не говори о ручном, већ о духовном раду, јер школа рада није физичка радионица, него првенствено духовно радна установа

Ради бољег разумевања о задацима школе рада, потребно

је размотрити и схватања Дјуа и Феријера.

Дју полази од онога, што је у животу најближе, што је непосредно и тражи, да се рад отпочне од животних појава и од фактичних социјалних прилика. Он захтева, да се ради у врту, кухињи, дому, радионицама, да се посматра рад на улици, у разним установама, фабрикама итд. Дју преноси рад ученика у радионице, затим лабораторије и библиотеке и тврди, да се учити само може радећи. Али, код њега ручни

Рта