Учитељ

548 Учитељ

рад није сврха, већ средство и све што се ради и на чему се обавља ручни рад, све то има у првом реду васпитно и социјално значење.

Феријер школу рада назива акшивном школом. И он даје велику васпитну важност ручном раду, али изрично наглашава, да не мисли ни на какав занат или струку. Све што се ради руком, мора бити само у циљу органског и духов ног развоја, хуманог и социјалног васпитања. Он највише упозорава на социјалне услуге рада изван школе, и целокупном раду придаје социјално значење захтевајући, да обука треба да има карактер активности.

То су углавном најистакнутији претставници школе рада. Њихова мишљења, као и мишљења осталих, Љубунчић је прикупио и критички изложио, служећи се богатом литературом на немачком језику. Али нас сад највише интересује положај ручног рада у школи рада. Љубунчић је мишљења, да је само име школе рада потекло од ручног рада. Но ма колику вредност имао ручни рад, ипак то није све, јер школа рада није само ручни рад. Он је само средство обуке, један дидактички принцип, који је потребан као покрстач, као иницијатор. Наш је пут у школи од ручног рада до културног рада, од материјалног живота до културног живота. На тај начин уједињујемо покрет и тежњу, и телесни рад и душевни рад, и нужду и слободу, и субјекти објект. Али да би се избегле многе настраности потребно је, да се ручни рад свати на широкој бази витализма. Он мора везати све потребне форме конкретног живота (биолошки моменат), мора бити градиран према функцијама духа (психолошки моменат), и мора давати знакове једне изразите субјективне динамике (педагошки моменат).

У погледу наставе школа рада истиче као најглавније факторе : ученика, учитеља, учионицу, градиво и метод рада. · Ученик је најважнији, јер због њега школа и постоји. Њему

се мора омогућити слободан и интензиван развој, имајући у виду његову индивидуалност. Учитељ је увек био душа школе, и без његове културе и уметности не може се ни замислити школа рада. Учионица је такође врло важан фактор. Она мора да буде хигијенска, украшена цвећем, ручним радовима и цртежима. Клупе треба наместити да чине један полукруг, једну задружну групу. По могућству целу једну страну претворити у табле, набавити креде у боји и дозволити ученицима, да се што више служе таблом. Школско драдиво треба узимати заједно са ученицима и одређивати рад.

У погледу метода, школа рада је прошив формалних ступњева. Она тврди, да су они окови и за учитеља и ве

од