Учитељ

Б) Страна књижевност 553-

и отворио питање о назору Јена-плана и о његовом односу према савременој борби за школу. Ово питање је занимљиво и Петерзен је дао знаменити одговор чију ћемо садржину овде укратко поновити. Тежиште васпитно-научног мишљења не лежи у дијалектичком савлађивању идеја, па ни у крајњем савлађивању назорних и културних диференција, него у философији педагошког рада који се сваком од нас ставља на супрот као несумњив и као категорички императив. Али у овој форми проблем тражи нарочиту свест о карактеру онога што је само могућно у садашњости. Петерзен се позива на Гајгера који за то доноси у једном своме чланку у часопису Фе Егдећипо за 1030 г. згодну формулу: „За будуће друштво уопште, за постајање као првобитни закон друштвеног човечанства да се васпитава... Није то индивидуа која треба да се васпита да би се којекако могла уврстити у социјални животни ред по спекулативним нормама, него човеку треба помоћи у усавршавању његових индивидуалних и од првог постанка датих му социјалних способности у границама његовог животног круга, који садржи социјалне услове.“ Да ли ће овај начин посматрања моћи да издржи критику доказаће будућност. О томе се овде више не може говорити.

Али не само у погледу науке о васпитању, већ и у погледу наставне феноменологије су разлагања П. Петерзена и његових сарадника богата у откривањима слободног рада, као „животна документа“ у једном сасвим интимном смислу. — Овде нека је пре свега наглашено, да опширни наставни протоколи и оригиналне изјаве деце, који нису само илустративне вредности, већ нешто више од тога, изискују нарочити начин читања. Досад се нису ситнице школског живота расправљале као научни материјал и да се тражи од читаоца да то „са разумевањем чита“. Оно мало стварног претстављања. педагошког рада разбацаног по часописима оскудева или у опширном доказном материјалу или у сређивању педагошке укупне проблематике. — Овде је у погледу издавачке технике Х. Белау створио похвалну новост, која ће дати још нових побуда.

На овом месту — претстављању педагошког рада — Петерзенов велики покушај је способан да се прошири и удуби и зато много обећава. |

Упоредо са филозофијом педагошког рада мора да иде и психологија овога рада. Такве психологије још нема и она не може да дође само од педагогике, већ је ту потребно једно. нарочито истраживање, једна педагошка психологија која одговара социјалној психологији. Али сва документа сакупљена од Петерзена и његових сарадника, ако се добро разгледају,