Учитељ

у

Слободна школа 487

педагози“ могу навести и аргументе, којима бране своју тезу. По њима, ученици, који нису стегнути школском дисциплином, могу да испоље сву своју индивидуалност, а кад наставник позна индивидуалност својих ученика, онда ће лакше подесити“ свој метод и у настави и у васпитању. Па онда, у слободној школи све способности васпитаникове развијају се несметано и свестрано, а карактер, који је круна васпитања, постаје искрен, самовласан и јак. Затим, однос између учитеља и ђака, који претставља важан услов за успех у васпитном раду, треба да почива на узајамном поверењу и љубави, а поверење и љубав не могу успевати тамо, где влада строгост и стега.

Треба прво пречистити појам стеге. Кадгод се говори о школској стези увек се замишља да је стега исто што и тортура или гоњење ученика. Завод, у коме влада строг запт, то је — сматра се — школска касарна, у којој царује малтретирање, дрека, казна па чак и туча. Али такво схватање школске стеге сасвим је површно и бесмислено. Ми под стегом разумемо скуп целисходних педагошких мера и прописа којима се ограничава рђава природа ученика и омогућава добар поредак у школској заједници. Нема ту дакле никаквог шиканирања, никаквог мучења и никаквог каприса. Нико не може спорити

да је човек несавршено и ћудљиво створење испод чије спо-

љашње политуре тиња читав рој дивљачких инстинката и животињских прохтева, који се морају зауздавати. Као људи у

држави, тако и ученици у школи, живећи у друштву, изложени

су непрестано разним удесима, које треба регулисати. Једна ве-

чита борба и таласање, који проистичу из разних нагона, инте-

реса и потреба, потресају сваког часа како појединца тако и друштво. Живот није стагнација и мировање, већ непрекидно «струјање, узбуђивање и сукобљавање. Данас је хармонију школске организације пореметио крадљивац, који је дрско присвојио туђу ствар. Сутра ће неки дивљак немилосрдно истући и кочијашки опсовати слабијег друга. Јуче је један безочник већ по трећи пут погазио наредбу школске управе. Неу"људност, подмуклост, непослушност, леност, лаж, инаџилук, саможивост, простаклук, једном речи најразноврснији пороци, који се свакодневно манифестују код деце и људи, претстављају онај непресушни извор колизије, које сваког тренутка жваре хармонију школског живота и сваког тренутка помућују