Учитељ

те

Биолошки значај рада 987

који се у главноме врше руком, морало достићи такав степен, да се језик мимике а нарочито језик гестова с пантоминским покретима и малим бројем гласова, делом рефлексним, делом подражавајућим,. у прво време задовољавао нужним условима размене међу првобитним људима, претстављајући собом почетни људски говор.

Претпоставка, коју чине неки аутори, да се језик израдио слободно путем споразума, данас не заслужује пажњу и сасвим је с правом одбацују неки знатни ауторитети у лингвистици. “)

Да ову мисао Бехћерева развијемо и дамо јој више јасности, јер у овоме обиму изнесена може остати недовољно схваћена. То ћемо најбоље постићи мислима Ерминскога који о истоме питању пише ово: На почетку историје развића човека, најпрвобитнији дивљак морао је због своје исхране радити макар и најпримитивнији и најпростији рад. У томе раду првобитни човек морао је неизбежно напрезати поједине органе свога тела, пре свега органе за дисање — плућа, којом су се приликом сасвим природно из његових груди морали отимати гласови изазвани напрезањем снаге. На тај начин, готово сваки радни акт праћен је одговарајућим гласовима који су се заједно с њим, стално понављајући се, преображавали по навици у једну целину — у једну навикнуту „покретну реакцију.

По времену су се постепено делили радни гласови и

издвајали од целокупнога раднога акта. Дешавало се, например,

да првобитни човек, желећи да понови сав радни акт, није имао могућности да то изврши — због тога што под руком није имао потребног материјала или због тога, што му је тада за то недостајало снаге. Човек је у таквом случају био сав

заузет тежњом да потпуно обнови сву навикнуту покретну

реакцију, сав акт рада заједно са пословима који га прате. Но, по нужности, ствар се ограничавала на оне делове целога акта, за које у томе моменту није било препрека. Навикнута покретна реакција управљала се по линши најмањега ошпора:

_није било самога акта рада, али су се Добили радни гласови,

који су га обично пратили.

#) Обљективнађ психологија ч. Ш 1910. Стр. 588.