Учитељ

586 Учитељ

тупним развићем мозга, вели Енгелс, ишло је развиће његових најближих оруђа-чула. Као што је говор у своме поступном развићу неопходним начином праћен све утанчанијим развићем чула слуха, тако је развиће мозга у опште праћено развићем свих чула. Орао много даље види него човек, али човечје очи запажају у стварима много што шта више него орао. Пас несравњено боље осећа мирис од човека, али он не разликује ни стоти део оних мириса, који су за човека сасвим јасни знаци различних ствари. Чуло пипања, које постоји код мајмуна у грубој зачетној форми сформирало се само с постепеним развићем човечје руке, благодарећи раду. А мозак са њему потчињеним чулима,све јасније сазнање, способност за доношење закључака утицали су на рад и говор, кретали их "на даље развиће; то даље развиће није се уставило у моменту дефинитовног преобраћања мајмуна у човека; оно се код разних народа и у разна времена разликовало по ступњу и правцу, чак се местимично снагом месног привременог регреса и прекидало, али је у опште узев и у целини сигурно ишло напред. После ових мисли сасвим је разумљив закључак Енгелсов: „Путем узајамног утицаја руку, говорних органа и мозга — не само сваки посебице него и у целоме друштву — људи су постали способни да врше све сложеније радње, да поставе и остваре све више циљеве. Сам рад од покољења до покољења, узимао је други — све савршенији и многостранији каракгер.“ - |

Тако се под утицајем рада вршиле измене у целоме -људскоме организму па и у самој централној системи. Али пре свега у људском раду морали су постати заједнички радни. покрети из којих се, благодарећи одговарајућој физичкој измени, прво развили људски гласови а затим и ' људски говор.

На који начин2 -

Славни Бехћерев одговара на то питање овако: Од тога доба од кад је првобитни човек, прелазећи на вертикални став свога тела, као на обичан, добио је у својој руци искључиви орган за хватање, који собом претставља важно средство за познавање спољашњега света. Тај је орган могао и морао да служи и за развиће гестова, који се јављају као непосредна допуна мимике и малог броја гласова првобитних људи. Постоје сви разлози мислити, да је развиће мимике и гестова