Учитељ

Биолошки значај рада 585.

све више и више преиначаване за хватање и друге сврхе, док су се њихова стопала и ноге истовремено преображавале, да могу чврсто да држе тело и да га покрећу — морале су се извршити неопходне и безбројне друге промене у човечјој структури. Крста су се морала проширити, грбина на један нарочити начин повити, а глава је морала бити утврђена у новом положају.

Али је промена у организацији руке и њених задатака једна од најсрећнијих за његов даљи опстанак и напредовање. Зато Дарвин с правом тврди да човек не би могао постићи свој садањи, владајући положај у свету, да му није руку, које су тако чудно удешене да раде по његовој вољи и Бел, да рука допуњује сва оруђа и удружена са разумом даје човеку универзалну владавину.

Али овај разум удружен с руком никао је и развијао се под утицајем рада или још лепше речено: кроз рад, исто тако као што се људска рука мењала и усавршавала радом и кроз рад. Док је рука људска, вели Енгелс, успела да начини први нож од кремена, морали су проћи огромни периоди времена према којима је ништаван сав нама познати историјски период. Но одличан корак био је учињен: рука је постала слободна и могла је добијати све новију окретност и тиме добивена већа гипкост предавала се а и расла од поколења ка поколењу.

И тако, рука није само орган рада већ и продукат његов. Она се само помоћу рада оспособљавала за отправљање нових послова и тим начином наслеђем предавала добивену конструкцију мишића а кроз дуге периоде времена и костију и примењивала ту наслеђену утанчаност у новим све сложенијим функцијама. Благодарећи томе процесу човечја је рука напослетку достигла тај високи ступањ савршенства на коме је могла створити слике Рафаела, статуе Торвалдсена и музику Паганинија.

Али рука не претставља собом нешто изоловано. Она је била само орган једнога целога веома сложенога организма. Оно што је ишло на корист руке, то је ишло на корист целога организма, за који је она радила.

Отуда велика узајамност утицаја мускулног рада на развиће централне нервне системе и обратно. Упоредо с пос-