Учитељ

584 - Учитељ

је стални умни рад неопходан, да једном достигнути успеси

не би слабили и губили се. Рад је за нервну систему један од.

услова живота и њеног напретка. Напредак у животу је немогућ без напорног рада.

Према свему томе ми констатујемо факт, да је рад с

физиолошке тачке гледишта једна неопходност за човека и услов за јачање и развиће његовога организма и духа његовог. Међутим на пракси није тако и таквоме закључку о раду противи се мишљење свих радних маса.

Од куда та противуречностг Отуда што ми говоримо о апстрактном раду, о раду изван прилика под којима се он врши, а радне масе народа о конкретном раду какав је ону ствари. Рад је заиста наша физиолошка потреба; он у истини

развија и јача наше тело, али само кад се обавља под нормалним условима. Али кад се рад врши под ненормалним усло--

вима, он не само да не јача наше тело, него га и слаби. Ово слабљење ако се продужи преноси се и на потомство услед чега настаје стање названо у Патологији дегенерацијом народа,

што у главноме значи опадање потомства упоређеног с прецима.

Ну опадање потомства нема само узрок у рђавом раду већ и у: а) констштуционалним узроцима и 6) ненормалним социјалним условима живота. Додирујући ова питања ми смо већ на терену лекара, социјалног хигијенисте и еугенисте. Зато та питања остављамо и прелазимо на питање вредности рада за развијање човечјега организма и његовог духовног живота, по коме он једино може да носи име ћошто 5арјеп5. Важност људског рада у томе погледу необично тачно запажа Енгелс, који с правом тврди и закључује: „Рад собом претставља први вековни услов свега људскога живота и његов

је значај толико важан, да у извесноме смислу ми можемо.

рећи: рад је створио самога човека.

На који начинр

"Од момента усправнога хода код човека је морала наста-

ти оштра функционална подела између предњих и задњих удова: ноге су почеле служити искључиво покрету тела а руке за манипулације нужне за одржање и усавршавање живота.

У колико су, вели Дарвин, човекови преци добијали све успра-

внији и усправнији став, у колико су њихове шаке и мишице

( 3