Учитељ

Биолошки значај рада 583

развија организам или један део његов диван је доказ једна врста животиње протоа која има и шкрге и плућа. У животу ове животиње бива ово: ако се она примора да живи у дубини воде т.ј. далеко од атмосферскога ваздуха, њене шкрге постају 2 —3 пута веће а плућа се суше, изумиру. Али ако она живи у плиткој води њена плућа постају већа и судовима богатија а шкрге више или мање ишчезавају.

Не треба више примера па да се сасвим јасно опази тачност закључка: да је рад с физиолошке тачке гледишга неопходан за здравље и развиће појединих органа човечјега тела. Зато се хармониско развиће људског организма може очекивати само код лица, која сав свој организам и сву своју енергију пуштају у покрет. То тражи склоп човечјег организма и повезаност појединих делова човечјег тела. Како би се могао замислити ма какав мишићни рад, који за собом не би повлачио активност свих осталих система наших органа, например органа за дисање, крвоток, варење итд» Зато је активност здравље, живот, а нерад болест, смрт. Лекари на клиникама, код којих долазе на лечење појединци из т. званих виших, нерадних класа имају израз: „Болест раскоши и лености.“ Зато Жак Даљкроз с правом тврди: „Покрет је суштина живота. Нерад, непокретљивост сведоче о изумирању органа, о општем опадању "снага. Свака машина тражи покрет и кад је без употребе она рђа и квари се. То је исто, само још у већем степену и код суптилно организованога човечјег тела“.

И заиста, живот је покрет, рад, који су у исто време _извори снаге и здравља, развића и задовољства. Зато је

рад мишића и мозга једна од најбитнијих органских потреба наших.

Све ово вреди и за људски умни рад. Нервни центри, вели Сикорси, тако су устројени, да се њихов живот и здравље одржавају радом. У томе се погледу нервни мехамизми оштро разликују од машина. Обична мртва машина не страда "од нерада, али хиљаде и милиони микроскопских живих апа_ рата, који су распоређени у разним центрима нерве системе, страдају, изумиру, дегенеришу се и савршено пропадају од

нерада. Е |

И изван психиатријских клиника свакодневно искуство учи нас, да човек морално опада чим прсетане да ради и да