Учитељ

5 Учитељ

Биолошки значај рада

од Драг. М. Михаиловића

Рад је нужан услов за развиће како целога човечјег организма тако и појединих његових органа. Отуда поједини делови људскога организма који раде, развијају се много боље од делова који не раде. Отуда разлика у мускулатури радника разних професија, што се јасно опажа при упоређењу муску- | латуре например ковача, каменорезаца, носача са мускулатуром малокрвне интелигенције. Отуда снага код првих и слабост код других и отуда факт, да је мишићна снага десне руке обично за 209%/, јача од мишићне снаге леве руке.

Али' није само то.

Патологија учи да се орган који не ради умањује и на крају крајева долази до јасно изражене атрофије (сушења, изумирања). Отуда у општој патологији израз: „атрофија од нерада.“ Отуда у старости атрофија вилица, јер се са губитком зуба рад вилица своди на минимум. Отуда гојазност људи који се не крећу, јер маст стешњава остале мишићне елементе. Отуда умањен обим сломњене и гипсоване руке или ноге, у чему лежи рђава страна овога лечења.

Али вежбање и рад имају велики значај не само за развиће појединих органа у процесу индивидуалнога живота него и у процесу постепенога развића целих животињских врста. Читав низ органа развијао се брзо само под притиском функционисања изазваног средином и потребом заштите индивидуе или читаве врсте. Тиме се објашњава постанак т. званих рудимената, који су у развићу организма постали излишни или су им функције по живот изгубиле пређашњу вредност. Немачки анатом Видерсхајм нашао је у људском организму 107 таквих органа, који данас у људском организму не врше никакав користан посао.

Интересактни су подаци о овоме питању, које даје славни Дарвин, скупивши масу докумената за своје закључке. Он наводи случајеве: сисе код сисарских мужјака, секутиће код преживара, рудименте разних мишића, помоћу којих се могу покретати извесни делови нашега тела: обрве, кожа главе, уши итд. Колико рад а то ће рећи активносг јача и