Учитељ

630 учитељ

Б) Страна књижевност

Јоћп Пемеу: Петовгане ипа Етгећипо (Демократија и васпитање). Епе Ешенипо по Фе рћбозорћвсће Радаровик. Решеће хоп Ргојезвог Епсћ Нуја. — Вгезјап, Регапапа Ниг; сеђ. 14. М.

Амерички педагог Џон Дуји (Јоћп Петеу), који је по својем педагошким радовима, по имену, познат читаоцима „Учитеља“, написао је дело „Демократија и васпитање“, које је на немачки превео Ерих Хила, професор. Приказ за ову књигу написао је К. Ф. Штурм у часопису »Гме Пешћвсће Устие« за јануар 1931. Због важности садржине у делуаи због приказа који се на исту односи доносимо поменути приказ.

Џон Дуји (Јоћа Пезеу), професор на Колумбиа универзитету у Њујорку, данас је на челу педагога новога света. У својој отаџбини важи као изворни и прави амерички мислилац. У Немачкој његово је име познато од пре 25 година. Као што знамо, Ђорђе Кершенштајнер је у средњој периоди свога педагошког развоја стајао под напредним „утицајем Дујиа. Паул Барт је од 1908 г. изрично указивао на Дујиеве педагошке мисли и покушаје. Од старијих Дујиевих списа имамо »5сћоо] апа Зослефи« још од пре рата преведено на немачки. Међутим значајно је, да је његово, за време рата објављено главно дело »Ретостасу зала Едисабоп« постало приступачно ширим кру· говима Немачке тек у најновије време, дванаест година после закљученог мира, преко одличног превода Ериха Хиласа.

Баш ово дело показује нам Дујиеве педагошке назоре у зрелом и потпуном облику. Ако појам сестем не схватимо сувише строго, можемо рећи: „Демократија и васпитање" је Дуијев педагошки систем. Можда ће неко против овога приме“ тити да књига која носи наслов „Демократија и васпитање" уопште не може да буде систематско дело у научном смислу. Она очигледно посматра васпитање с гледишта демократије, дакле под политичким углом. Али овај приговор није на месту. Он би био на свом месту само онда, кад би Дујиева књига била систем науке о васпитању (Етлећипохикзепхећаћ). Међутим она је систем поуке о васпитању (Етлећипозјећге). То значи: мање имамо пред собом науку о суштини и стварности васпитања, него више теорију деловања, наиме онаквог педагошког рада, који се, према убеђењу аутора, управо данас намеће стручном васпитачу. Дуји овде развија једну нормативну педагогику, која је чврсто и дубоко укорењена у његовим демократским назорима.

Ипак тиме је означено само један корен ове поуке о васпитању. Други проистиче из васпитне науке на основу назора о свету и слободног вредносног прецењивања. Ова је оцртана од Дујиа у уводним поглављима његовог главног списа само