Учитељ

А) Домаћа књижевност 629.

рођен с нама, гледамо у њему све, што нам је најдраже, све што је најбоље. И зато смо немоћни да се о њему изразимо јер га волимо, јер у њему видимо крајњи идеал свега људства и свих времена.

Тешко је писати о Паризу. За то треба перо од ређег талента, ако не и читаво генијално надахнуће, да се о њему каже оно, што треба казати. Зато и у овој књизи, можда једној од првих те врсте, писац признаје сву тешкоћу писања о Паризу и исписивања ма и најблеђих утисака о њему. Париз је свет идеја, свет највећих необичности, свет свестраности и непостизљивости, слет људства са свих делова земље. Он је скоро проблем за испитивача, непозната земља за путописца. И зато се Париз може описивати или делимично или површно, или са разноврсних гледишта, по разним гранама и струкама. Немогуће је дати о њему општу, јаку, верну слику. Ту се могу сликати само делићи, одломци, партије са разних страна, моменти, фигуре. Он се мора проживети.

Милошевић, са похвалном тежњом, да се и код нас једном чује књижева реч о Паризу, даје у овој књизи своје површне импресије и своје опште рефлексије о њему. Он не улази у детаље, јер је то немогућно. Он је очаран свом хаотичношћу најзагонетније и најпријатније метрополе на свету, признаје, да је се тешко у њој наћи и да су му силе слабе, да сео њој, бар најблаже изрази.

Зато он о Паризу даје опште закључке, осветљујући, са кратким проживљеним, добро запаженим фактима о разним елементима париског живота. Он чини лаке потезе о захуктаности и вртлогу града, о сиротним девојкама и отменим госпама, о Сени, о латинскоме кварту, Монмартру и ноћном париском животу. Прелеће птичјим летом парове и галерије, Нотрдам и разне уметничке збирке. Износи детаљније слике Шантиљија и у њему замкове Монморансија и великог Кондеа и њихову историју. Додирује гроб Мисеа и место из кога је госпођа де Севиње, та умиљата и брижна мати, чија су писма, са своје лепоте, ушла у француску књижевност. Најзад чини једну похвалну апотеозу великоме Паризу и чисто засењен његовим дражима, завршава књигу.

ТИ оволико о Паризу рећи вреди као добар улазак у литературу о њему. Као и ова, тако и свака књига, која нам буде давала слике и утиске о великоме граду на Сени, помоћиће читаоцу да га још више заволи и његовим се знаменитостима још више заинтересује и одушеви.

Ст. Станишић