Учитељ

628 Учитељ

довео их до успона и завршетка, али је у својим последњим делима показао пут и у музику следећег столећа. Његова дела, која спадају у непролазни саставни део класичне музике свих музикалних културних народа јесу највише музичке лепоте, које су потекле из бујне маште једнога заиста великог уметника. „Најнепролазније творевине чине његова дела, из којих најсунчанија лепота музике у вечитој младости зрачи своју снагу оживљавања“, каже за њ Карл Сторк.

оатвиттасананинаннечиателивидиврни аса раван на БН

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Писма из Париза од Момчила Милошевића. Са 9 слика Љубе Ивановића. Београд 1931. Издање Геце Кона. Стр. 148.

У нашој доста скромној путописној књижевности, необјашњиво је, зашто је и сувише мало писано о Француској. Та она има тако много ствари од необичног интереса, тако много лепота и реткости историских, уметничких, природних социјалних, археолошких, да у томе погледу стоји на првом месту.

Осим свега тога веома је много наших људи пролазило кроз ову лепу и нама тако пријатељску земљу, у њој смо нашли, у време рата, најискренији дочек и подршку, у њој смо ишколовали толике своје синове. Једном речју, она нам је, неко време, била права друга Отаџбина. |

А иначе, свет најрадије креће на пут да види, да позна да осети Француску, ту земљу културе и напретка, ту велику заштитницу слободе и братства, правде и човечности, синоним прогреса и свега што је најузвишеније у земљи.

Можда је један од узрока, што се у насо њој мало писало у путничким писмима и то, што њен сјај засењује, што њена величина осваја, што се њена добродушност, коју је према нама увек показивала, не може исказати. Да, слабо је перо, мала је реч, бескрилан сав полет да схвати, да појми, да опише обичним слогом недокучљиву Француску. И ето зашто се о њој не може тако лако писати и зашто је наша путописна литература и иначе малена, тако оскудна писмима о овој најдрагоценијој, најотменијој, најлепшој земљи на свету. | и

А о њеној престоници Паризу, тој столици целога света, томе најсавршенијем народу и типу образованости и свих људских културних тековина немамо такође посебно израђено ништа. Као да је Париз у свима нашим душама, као да је