Учитељ

Педагошки појам рада 651

обично активност са физичким напрезањем и замарањем, којом се врши мењање или формирање материјалног света. Овом активношћу се имају постићи видљиви материјални резултати од економске вредности, зато овако схваћен рад претставља стварно рад у привредном смислу или економски схваћен рад, т. ј. економски продуктиван. За рад одраслих у професионалној заједници овако схватање се донекле и може толерирати, али за дечји рад у школи и ван ње са педагошког становишта - ово се мора одбацити.

Дечји рад уопште а специјално рад у школи претставља, са психопедагошког становишта, психофизички процес или духовну и телесну активност у најширем смислу, која помаже

_ развијање и оспособљавање детета за функције додељене му од природе и друштва. Дечји рад обухвата не само дечју активност у ужем смислу или рад на часовима учења и наставе, већ и сва остала педагошки вредна дечја занимања (духовна и телесна, индивидуална и заједничка) у школи и ван ње (У врту, на улици, у кући, лабораторији, радионици итд.), при

којима дете својом активношћу помаже саморазвијање своје здраве нормалне психофизичке природе. Овакав дечји рад има, дакле, образовну и васпитну вредност, педагошки је вре-

„дан а економска вредност је споредна и може је уопште и немати. Ипак и овакав рад од васпитне вредности садржи у себи стварно и економску вредност и то посредну економску вредност, јер се оваквим педагошки вредним радом социјалне јединке оспособљавају и припремају за свој каснији рад у професионалној заједници, где тако правилно оспособљене могу

_развити својим стручним и ваљаним радом и економску про-

_ дуктивност до много већег степена, но што то може постићи онај који за то није припремљен педагошки правилно организованим радом у школи и ван ње. Због тога познати бечки

педагог Бургер има право када као рад у педагошком смислу схвата сваку извесним циљем вођену активност људских снага,

помоћу које се стварају образовне Пе, а индиректно и

привредне.

Да би јасније истакао рад од пуне педагошке вредности, познати немачки педагог Кершенштајнер разликује ове врсте дечје активности од неједнаке образовне вредности:

1 Игра — активност која садржи циљ у себи, јер деца играју ради саме игре; нема никакав посебан циљ нити тежи