Учитељ

блбн Учитељ

лигенција. Он је стога најјачи у дечјем добу. Познато је, да дете подражава без критике све, што види око себе, углавном све оно, што је уочљиво или што се одваја од нормалног. Подражавање је искључиво моторични процес. Говор човечји је исто тако моторични процес, јер је свакако са механичке стране резултат најразноврснијих компликованих, здружених покрета мишића. При развитку ових разних покрета, од којих постаје артикулисани људски говор, најважнију улогу игра инстикт по дражавања.

_ Мајка изговара слогове и речи, а дете се труди да јој подражава. То подражавање у ствари често се дешава инстиктивно, дете понавља речи, које је раније слушало, не будући свесно смисла тих речи; изговорена реч је овде само рефлексни одјек слушаних звукова. Подражавање се врши увек према извесном примеру; то значи дакле, да се дете научи тако да го“ вори, како говори његова околина. Стога треба имати на уму, да периода подражавања има за цели даљи развитак говора де тета највећи значај. У овом добу може примити и многе по“ грешке; на њега могу утицати разни патолошки упливи, који се понекад појављују и у доцнијем веку. Стога је потребно, да околина детета у овом добу говори само правилно. На тај начин се убрзава правилан развитак говора. Подражавање код све деце не пада у исто доба; то зависи од чулних диспозиција детета, даље и од тога да ли дете прима више утиске слуха или вида, да ли је диспонирано као моторик итд. Даље је познато, да оно дете, које испољава нерасположење према кретању, дете моторички неумешано, које доцкан прохода, то дете почиње доцније и да говори. Такво дете пати од урођене неправилности статичког органа унутрашњег уха.

Даље треба имати на уму, да дете схвата поједине речи и реченице много пре, него што уме дотичне речи подражавати или их пак спонтано изговарати. Стога је потребно дакле, да се пред дететом често изговарају правилно поједине речи. Оне остављају у извесним деловима мозга звучне слике речи, које се стално све одређеније и јасније урезавају, те се тако постепено стварају сензорични центри говора (Верников центар). Моторични центар говора се постепено образовао још раније у добу, кад је дете непрестаним мрбљањем вежбало своје говорне органе. Понављањем и вежбањем развијају се оба центра, а тако исто постепено се развијају асоцијативни путеви између ових центара. Тако се прелази на даљи период развитка говора.

Тај период је период спонтаног говора. Почетци спонтаног говора детета падају у доба када дете испољава своје расположење —- радост, неугодност, и слично — разним узвицима. Дете рано сазна, да га његова околина разуме и тако понавља разноврсне узвике увек под одређеним околностима (ако је расположено, осећа ли бол, ако је мокро и слично).