Учитељ

Говор детета 679

У добу брбљања кад дете ствара случајно разне слогове, околина им. придаје известан смисао (мама, тата, баба ИтД.). „Дете пак досад не уме самостално да изговара слогове, само ако му се стално понавља, научиће да подражава. На тај начин стварају се прве самосталне речи.

Велики значај при развитку говора игра споразумевање помоћу знакова. Пре него што дете уме самостално да изговори прве речи, оно их разуме и указује на особе и предмете своје околине. Стога није без основа она претпоставка, да је споразумевање помоћу знакова први ступањ самосталног говора.

Код нормалног детета, које чује, гласан говор добијаће увек све већи значај. У колико оно уме бигурније да влада својим говорним органима, у толико брже научи да подражава и употребљује говор своје околине. Знаци су му само помоћно средство за споразумевање. Дете може једном речи да изрази разне ствари на тај начин, што ће дотичну реч изговорити различитим мелодијама и пропратити је извесним знаковима. У том добу дете ствара реченице и судове помоћу једне речи или помоћу неколико слогова. ;

У целини људски говор је врло комликовано моторично испољавање, сложено из многих координованих покрета разних мишићних комплекса. За појаву правилног гласа потребна је сарадња: 1) респирачних мишића 2) фоначних и 3) артикуларних. Физиологија гласа је најзанимљивији и најсложенији одељак физиологије уопште. Навешћемо овде само оно, што је најпотребније за разумевање хигијене гласа.

Респирација.- Дисање код сисаваца, које стоји у вези с вентилацијом плућа, служи измени материје. Разликујемо унутрашње и спољашње дисање. Унутрашње дисање је хемиски процес, који се састоји од узимања кисеоника у плућа, крв и ткива и од издисања угљене киселине. Спољашње дисање се састоји из удаха и издаха. Покрети при дисању пак не служе само акту дисања, већ имају и пресудан утицај на ток крви; поред тога они чине основни услов за појаву гласа. Експирачна струја ваздуха заталаса гласне жице у грлу и на тај начин се ствара глас. Плућа при покретима дисања играју пасивну улогу; повећавање и смањивање њиховог обима је у зависности од. положаја грудног коша.

Потребно је разликовати: 1) дисање у миру 2) и дисање при говору и певању. Разлика између ова два дисања је у томе, што се дисање у миру врши аутоматски и оно је регулисано нарочитим нервним центром, који је смештен у кичменој мождини. Удисање је скоро исто толико дуго као и издисање, количина удахнутог ваздуха је сразмерно мала (код одраслог човека "(> литра). При дисању за време говора или певања промени се тип покрета дисања. Удисање је дубоко и брзо, издисање дуго и постепено. Количина удахнутог ваздуха се повећава на