Учитељ

686 Учитељ

Даљи узрок недовољног развитка говора могу бити анатомске промене говорних центара у мозгу, као на пример крвављење у мозгу при порођају, потреси и удари по мозгу или разне болести мозга. Те поремећаје говора називамо афазија. У овим случајевима може само стручно лекарско испитивање утврдити узрок немости. Потребно је, да се слични поремећаји на време пријаве лекару.

Задоцнели развитак говора услед поремећаја органа за репродукцију говора. Најчешће прост народ налази узрок немости у „прираслом“ језику где је везица с доње стране језика задебљала и продужена до његовог врха. Међутим то је једна заблуда, да „прирастао“ језик омета развитак говора и да је потсецањем језика могуће убрзати тај развитак. Језик, који важи за симбол говора, нема толики значај за говор, колики му се придаје. М без језика може се гласно и јасно говорити. Кад се језик операцијом извади дотична особа нарочитим вежбањем може се научити доста добро да говори. При узетости језика не изгуби се потпуно говор, већ настаје извесна неправилност и поремећеност.

Неправилност при развитку говора налазимо код идиота и кретена, чему је главни узрок недостатак интелигенције.

При расцепљености усана говор се такође теже и спорије развија; у таквим случајевима говор се развија под ненормалним физиолошким и физикалним условима, те је понекад и неразумљив. Исто тако неправилном говору може бити узрок расцепљеност непца, која се споља не види. На тај начин видимо, да сви дефекти артикулачних органа могу штетно утицати на правилан развитак говора. То исто важи и о свима израштајима у носу, који сметају дисању, а то су углавном полипи и други израштаји у носу. Но ипак се њихов значај често прецењује као и значај „прираслог“ језика.

„Из свега овога види се, да неправилност говора треба сматрати као болесно стање, те је потребно увек затражити лекарску помоћ специјалисте лекара. Специјалним лечењем и стручним васпитањем могу се неправилности одстранити или ублажити. Погрешно је, сматрати свако дете, које не говори или неправилно говори, за слабоумно дете. Интелегенција се ипгк развија и без правилног развитка говора. За то су нам докез многобројни примери из психологије најмлађег детињства. И глувонемо дете у претшколском добу доспе до знатног ступња интелегенције. Стога никад не смемо оцењивати интелекат детета само према његовим способностима изражавања.

() хигијени гласа и говора у нашим школама досад се није водило много рачуна. Тако исто није било организоване профилаксе најчешћих неправилности говора. Међутим школа, ако хоће до краја да испуни своју културну мисију, мора да обрати