Учитељ

Педагошки тродневни курс 693

вала ни ананинилнинивнвешииливаанилитовалннинтвии винова нос 222: ПЕДАГОШКО-ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД

Педагошки тродневни курс

Одржан 23—-25 марта т. г. од изасланика берлинског „Централног института за васпитање и наставу“

| Ерих Хила, министарски саветник из Берлина

Основне мисли нове народне школе

1 Стара немачка школа

Код старе школе можемо разликовати три битне ознаке: а) положај народне основне школе према осталим васпитним установама, као и њен положај у целом народу; 6) њен циљ и начин васпитања и в) њен васпитни дух.

а) У Немачкој су до 1890 год. прост народ и народне основне школе биле на једној страни, а на другој су стајали богатији и образованији слојеви са својим школама. Између ове две стране нема готово никаквих веза. Њихова деца не долазе никада у исту школу. И образовање наставника није исто. Ко се спремао за учитеља народне школе, после осам година народне школе, ишао је у учитељску школу која је трајала шест година. Наставник за школе виших сталежа, после три године припремне школе полазио је средњу школу девет година, а затим је свршавао универзитет. Постојала је још разлика и у плаћању школарине. Ученици народне школе и учитељске школе нису плаћали школарину, а ученици школа виших сталежа (припремне, средње и универзитети) плаћали су школарину. 6) Циљ старе школе је давање основног знања у читању, писању, рачунању и вери. Училе су се још и тзв. „реалије“ (основни појмови земљописа, природописа и историје) и то у врло ограниченом обиму. Нема ни помена о развијању свих човекових снага и способности. Настава из гимнастике и музике била је врло скучена, а цртање уопште није било.

Начин рада се је сводио на понављање и памћење. Учитељ је показивао и говорио, а ученици би за њим понављали док не упамте (школа учења). Неки Хербартови следбеници покушали су у ову школу унети нешто духа помоћу сократског начина испитивања. Међутим питања су се тако удешавала да ученик није могао друкчије одговорити него онако како се тражи. Који је учитељ био вештији у овој техници питања, сматрао се је бољим. Није се имало ни појма о значају ручног рада. Ученици су радили искључиво устима. Није се знало на пр. да је сасвим нешто друго кад ученик самим радом доживи