Учитељ

742 Учитељ

вреднији сарадник) овим редом: Добра кућаница — 1880 год. (доживјела пет издања); Савка и Станко — 1882; У раду је спас — 1885; Добар кућаник — 1891; Љубичице— 1895; Славени — 1900; Испод брда Дједа — 1911; Поунчице — 1914; Срчике — 1919; На Дједу — 1919; Јагоде — 1920; Бесједе на Дједу — 1921; Костајнчице — 1925 године.

»Добра кућаница“ и њен пандан „Добар кућаник“ писане су понајвише за сеоску младеж и пуне су ванредних и најпотребнијих упута омладини о томе, како ваља у реду држати дом, господарске зграде, уопће, како треба водити кућанство, да нам уроди жељеним благостањем. Обе ове књиге, особито „Добра кућаница“ дуго су времена у женским поновницама служиле за поучавање у домаћинству, па је младеж из њих црпла многе драгоцјене упуте за живот. Колико је „Добра кућаница“ вриједила женској омладини најјасније доказује управо раније изнесена чињеница, да је издана у доста кратким временским размацима у пет прерађиваних и проширених издања.

Књига „Славени“, писана с много једноставности, али проткана живом љубави за словенство, па израђена на историјским истинама, обухвата у најкрупнијим цртама историју Словена уопће (увод), говори о сеоби словенских народа, па прелази на приказивање историје појединих словенских племена. Засебно говори о Хрватима; посебно доноси и дочарава испред дјеце историју Срба; на заборавља изнијети најважније моменте из историје браће Словенаца, па потом приказује историју Бугара, Полапских Словена, Чеха и Морављана, Пољака, па најпослије Руса. Историја свакога од наведених словенских племена и народа изнесена је без икаквих сувишности. Речено је и одабрано само оно што је најзнатније и најпотребније рећи о једноме народу и његову развитку. Књига је писана с много објективности, с много солидна знања и праве националне љубави. На свакој страници осјећа се топло Трстењаково словенско срце, које је живјело и умрло у увјерењу да су словенски народи Богом одређени да препороде Европу.

Све остале књиге белетристичкога су садржаја. Приповијетка „У раду је спас“ дидактичне је садржине и намијењена је сеоској младежи. Треба да је поучи, како се изграђује срећан породични живот и да јој у форми приповијетке покаже на којим социјалним, економским и моралним основицама треба да се изграђује срећан породични живот. Правдољубље, поштење, сношљивост, међусобна радиност, штедљивост, љубав, слога итд. то су мотиви који од поглавља до поглавља доминирају у тој приповијести и сугестивно испред нас изграђују срећан породични дом двоје младих радних и честитих људи, Савке и Станка. Описи су живи, илустровања