Учитељ

750 Учитељ

данас велики југословенски народ потражи базу за своје народно преузгојење на домаћему тлу, и с помоћу средстава што их у своме животу и раду налази. Неће. ли такво народно узгајање тећи природним путем и примати се народа, јер је из његова живота и пониклог Није ли се тому надао и Трстењак пишући своју „Педагогију Његошеву“ и „Педагогију Мажуранићеву!“

П Узгојни рад према идејним основама Трстењакове педагогије

То питање рјешава сам Трстењак у својим дјелима, а нарочито у дјелу „Природни узгајатељи“ и „Културни узгајатељи“. Природа је Трстењаку богата ризница из које је он · примио све своје данашње душевно богатство и у којој ће он и унапријед налазити најпоузданију прођу за своје даље грађење и усавршавање. „Човјек треба да добије право мишљење о свијету, у коме живи; не смије стајати изван природе или у опреци с њоме".) Природа није била, а нити је данас човјеку милостива, она му је гдјешто љута непријатељица, али то је за њега добро. Човјек треба да се бори, а управо његова борба с природом чини основ свима даљим његовим борбама. Тако природни закони много сложеније одређују живот човјечји неголи социјални и духовни закони. „Није педагогија, а нити која знаност, начинила од животиње човјека, од дивљака хуманога човјека, није му дала оружја за одбрану; није створила ни породице, ни племена, ни народа, ни државе, није му дала ни његове прве претставе и појам о свијету и о себи. Све је то постало из дубине душе човјечје, само од себе, по законима природним, несвијесно, спонтано. Наука је дошла касније, на оно што је природа створила.“)

Трстењак у дјелу „Природни узгајатељи“ износи пред нас редом све оне човјекове узгајатеље који га прате од најстаријих времена и одређују његову судбину. Ту је сунце које нас разблажује и оживљава, док је борба човјекова тешка и онај тко се жели одржати, ваља да прибере сву вољу. Тешка је човјекова борба с човјеком, али му је још тежа борба са самим собом. „Најтежа је борба човјечја са животињом у себи, борба духа с материјом. Без те борбе нема вишега етичког човјека“. Уз борбу јавља се бол, несрећа и различне потребе. То зло међутим сили човјека да напиње сву своју снагу, да ради. „Нужда је мати рада, а рад је мати културе, јер што је човјек више радио, то се више удаљивао од дивљаштва и животињства“. „Рад је велик узгајатељ. Просвијећен човјек ради, јер зна да је рад дужност. Као

1) Дарвинизам у узгоју, 76 стр. 2) Природни узгајатељи, 12, 13 стр.