Учитељ

Даворин Трстењак као педагог 751

што се човјек у свом историјском развитку радом узгајао, тако да се и данас сваки појединац радом развија“. Борба за опстанак или утакмица постаје све већа, и она сили човјека да постаје бољи и савршенији, да учи, да напредује и приљубљује се приликама.

Природа оплемењује човјека; она изграђује његов чувствени живот. Средства тому дају природне појаве, пољане и ливаде пуне цвијећа, зелене шуме које су нашем човјеку драге, јер „народ и данас говори да шума шапће“; а зар ноћ, па самоћа, смрт, покојници и духови и данас често не окрену и највећега тврдицу! Природа сили човјека да не остане сам, да тражи друштво. Људе повезује нека тајанствена сила, названа љубав „најкраснија Божја кћи“. Она је темељ, врело, породици, у којој прво мјесто иде жени, мајци. Њезина је љубав највећа, њоме она врши препород човјеков преносећи је у своје дијете, а преко њега даље у род људски. Већ је Песталоци одлучио узгајање човјеково поставити у руке матера и поправити човјека. Љубав је сила која буди и јача у човјеку социјална чувства, основ друштву и заједничкоме помагању у раду. ·

Трстењак, иако је увјерен о великој моћи љубави, ипак спознаје и предвиђа, да ни она неће махом измијенити род људски и довести га до оне идеалне једнакости и братства. Он. јасно види разлике међу сталежима, међу којима траје непрекидна социјална борба. Али та борба, каже Трстењак. »„узбуђује духове и сили их да мисле и да се усавршавају . Од најстаријих времена па све до данас слушамо захтјев: ваља измијенити социјалне прилике, али „ту не помаже никаква пропаганда, него треба људе просвјетити и узгојити, па ће они сами промијенити социјалне прилике“. Човјеково боље стање зависи од његова рада, јер „нико не може никога толико оплеменити колико он сам, кад својим дјелима. утјече сам на себе“. У „животу“ биће нам најбоља школа, основ правоме моралу и најдубљој етици. „Прва моралност није у прописима и законима, него у дјелима и мишљењу моћних појединаца народних, у угледним примјерима“.

Моћ природе велика је; она је развила и узгојила природна чочјека, утјецала на њега толико да се у њему развио. морал и религија. Али ипак, уза сву химну природи Трсте"њак не остаје доследан поклоник Русоа. Човјек треба да се сам стара за оно што њега чини човјеком. „Хумани човјек прибавља сам себи разум и одржава га само великим борбама и напорима. Тому служи педагогија и друге науке; дакле сва умјетна средства, сав душевни напредак“. Културан човјек снагом свога духа отклања што му смета у културном прогресу, а доводи у своју близину што помаже изграђивање његове културне висине. Ту помаже узгајатељ-умјет-