Учитељ

782 Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) Домаћа књижевност

Свет. О. Аврамовић: Расправе, чланци и реферати из наставе и школског живота. Београд 1931. Издање Рајковића и Ћуковића. Цена 20 динара. ·

Скоро тридесет година име Свете Аврамовића познато је широким учитељским редовима. У свима школским листовима и часописима, почев од крагујевачке „Просвете“ па до „Учитеља“ и „Народне просвете“, он се јављао својим чланцима, расправљао најважнија школска питања и приказао нам се као човек дубоког схватања и логичког размишљања. Велики идеалиста по својој природи и по својој концепцији, он је истицао егоигам у многобројним облицима као највеће зло за нашу културу и цивилизацију; сликао учитеља као најважније социјално биће; истицао потребу грађанског васпитања још у основним школама и указивао прстом на народ, коме треба истински служити и дати све од себе. За њега је идила Јанкових села далеко од нас, данас. „Богатих•сиротана“ и „Анђеоских душа“ тешко је наћи данас у селу: Литература је готово престала да пише о селу. Судска хроника на жалост богатија је прилозима изврнутих савести, помрачених душа, изопачене културе и појмова. Додир са селом готово је изгубљен, међутим село преживљује једну тешку кризу, која је јасна и која прети опадању наше етичке културе. Породична идила, на пример, у већини случајева не постоји више. Топло домаће огњиште, изгледа, постаје све хладније. Разонођења се траже не у кући, већ ван ње. Задуживања су постала обична. Мода руши на све стране а прохтеви се нижу до врхунца. Зато Аврамовић мисли, да се треба окренути селу и сав посветити напорној служби народу и поручује учитељима: „Не заборавите никад да је наша земља, „земља земљорадничка, земља лица опаљених од сунца, жуљевитих руку, али уз то и земља великих душа, великана, који су с опанцима на ногама уливали поштовање и дивљење. културне Европе 19 века па и наших дана“. Кроз целу књигу готово провејава та љубав према селу и нашој народној култури, а то се нарочито манифестује у чланку „Обнова југословенског национализма“. Аврамовић тражи, да се наша омладина југословенски национализира не само путем школе, већ и кроз све социјалне и привредне институције. Почевши од оних малишана, па даље, кроз средњу и стручну наставу и универзитет будећи и обнављај 1 словенски национализам, вршићемо најсигурније духовно подупирање и цементи-.

а 1