Учитељ

784 Учитељ

нашњој школи елемената за њено израстање. Један наставНик типа писца ове књиге докуменат је тачности тога тврђења. Његов основни принцип у настави је економија дечје снаге у којој се увек мора полазити од детета и његовога интересовања. Сву наставу па и наставу почетнога читања и писања изводити из дечјих доживљаја. Ствар врло паметна и психолошки оправдана. ;

Пре читања, наравно, потребне су, како их писац назива предвежбе за читање, за тим проналажење и упознавање самогласника па сугласника. Ово проналажење и упознавање гласова мора да буде извршено у дечјем доживљају. Живот за овакве доживљаје даје и сувише материјала. Пошто су се упознали сви самогласници и почели упознавати сугласници одмах почиње т. звано „читање из главе“. То зна сваки наставник. Графички би то, по писцу, изгледало овако: м— (а) ма.

Питању избора слова за почетно читање писац поклања велику пажњу. Оставши доследан захтеву поласка од деце он је вршио опит у два разреда у вежбаоници Женске учитељске школе у Загребу. Тај опит му је донео резултат, да су деци најближа и најлакша велика штампана слова. Такав резултат је сасвим разумљив и има узрока у психолошким, техничким и биолошким законима,

По проналажењу облика слова писац нам даје неколико примера рада с великим штампаним словима. За читаоца је најбоље да има пред собом један такав пример у целини. Ипак да га дамо у најужем обиму. Реч је о гласу и слову У. На првом месту говори се о млечној храни и мужењу и стварима које су у вези с тим актима; затим цртање слика из те области дечјег доживљаја и људског рада; затим прича како је служавка музла козу а ова 10] је просула млеко; мати је

· на то викнула: у, од чега су се гуске уплашиле и побегле а

крава подигла главу и рикала: му; затим се пева песма где се ови гласови понављају; изговора глас у, траже речи са њиме и проналази. у речима.

У овоме раду писац се није везао за један метод рада. Он је мишљења да учитељ не сме бити спутан никаквим утврђеним прописима, већ слободан у своме раду. Зато је и он сам у овоме послу употребљавао многе методе према начелу: метода има да ступи у службу учитељу а не он њој.

У питању писања писац је противник старе школе. Зато не почиње писање писањем косе, усправне итд. већ прве вежбе изводи у укупној настави цртањем. Тиме развија руку те она стиче техничку способност за писање и изражавање преживљенога. Разумљиво је да деца пре свега цртају своје играчке.

Од штампаних прелази на писана слова која се у ствари не пишу већ цртају. У то доба пада већ и упознавање деце са говорним елементима. У томе питању писац иде овим ре-