Учитељ

Даворин Трстењак 725

лепе и популарне научне књиге. Написао је 44 књиге за децу, народ, интелигенцију, напосе за народне учитеље. Поред тога био је најмарљивији сарадник свију наших педагошких и школско политичких листова, а једнако тако и листова за младеж, као и листова за популаризовање науке.

Рођен је 1884 године на Крчевинама, маленому, али дивном насељу с ону страну Савине притоке Сутле, у т. зв. Јужној Штајерској, на Словенским Горицама, красним и родним алписким огранцима, недалеко постојбине великога илирског књижевника Станка Враза, песника њежних „Ђулабија“. Нема ваљда у нашој отаџбини краја, који би управо тако обиловао свиме, што човеку треба за живот, и свиме што може да угоди његову оку и души. Ту су дивни брегови и питоме равнице; зелену шуму измењују родна поља и бела села, окружена башчама, цветњацима, воћњацима и виноградима. У том крају роди једро жито сваке руке, најслађе воће сваке врсте, туда се шири мирис различито обојена цвећа, и ту је најукусније грожђе и најбоље вино. ИМ стога није чудо, што "је у Даворина Трстењака била тако силно развијена љубав према мајци природи, и што је он природу разумео и својим бистрим умом и осећао својим великим срцем, што је небројено пута и показао у својим многобројним делима. Има у његовој књизи „Дружење учитеља са школском младежи“ описа природе и њених дарова. Ти описи могу да разблаже и узнесу човекову душу, и по њима може човек да осети снагу и лепоту њезине божанске снаге. Трстењакова чувства према природи и њезиним непресушним врелима лепоте и истине дижу се у оне висине, које досежу неке песме другога великог нашег учитеља Силвија Страхимира Крањчевића, творца песама као што су „Свељудски храм“, „Христ детету у цркви“ „Пролећу и љубави“ и др. Како је пак Трстењак природу разумео, с њоме живео, и њоме се заносио изнад свакидашњости најлепше показују његова популарна дела из подручја природних наука, којима ваљда у нас и нема равних. Живот наших птица приказао је у делу од три књиге тако живо, пла"стично и оригинално, да се то дело чита и данас с нарочитим уживањем. Но не само то. То дело може врло лепо да послужи народноме учитељу у настави, јер оно може заиста да оживи учитељев рад. Усто види се утицај природе и на његов педагошки књижевни рад у обилној мери. Његови „Природни узгајатељи“ дело су своје врсте. У њему су на врло згодан начин приказани свестрани утицаји природе на развитак човека, и то почевши од оних сила природе, које својом законитошћу образују човека као складан део целине, па до оних естетских њезиних појава, које могу да издигну човека до религијскога заноса. Овамо ваља уврстити и она дела његова, и то, или педагошка, или популарно научна, у којима је на-