Учитељ

68 Ру. В. Спасић

овај у то време једини могући начин извео много више предавања и разноврснијих демонстрација, но што би то било уопште могуће са једном групом деце из основне школе, која је ненавикнута на самосталан рад и извођење наставе у духу школе рада, а поред тога још уско везана за одређени разред и обраду програмског текућег градива са својим сталним наставником. Оваква би група деце из предњих разлога врло лако успорила па и кочила рад у практичном извођењу предавања што код нас није био случај. Ово би се дало избећи тек кад би се имала на расположењу једна школа са свима потребним разредима, у којима би се бар донекле радило стално у духу школе рада, кад већ не постоји ни једна огледна или покусна школа. Ово су све тешкоће с којима се мора борити при практичном извођењу и пропагирању школе рада код нас. М поред свих тих тешкоћа и недостатака ипак су од учињених демонстрација са суделовачима у улози ђака сви курзисти имали велике теоријске и практичне користи. После сваког оваког практичног предавања извођено је критичко разматрање и разјашњавање овог рада у методском погледу, што је било од велике користи суделовачима.

Карактеристика практичног извођења предавања на овом течају школе рада састоји се у томе, што је дечји рад у школи схваћен као психофизичка активност од образовне и васпитне вредности. Због тога је у предавањима самостална духовна активност била уско и природно везана са разноврсном телесном и ручном активношћу, која је имала претежно карактер спонтане стваралачке активности. Поред цртања, примењено је још ређање дрваца и других самостално спремљених фигура, исецање и лепљење из црних и шарених хартијица, исецање силуета, пресавијање и исецање разноврсних објеката и облика из обичне хартије и картона, моделовање, драматизовање итд. Врста ручне активности била је у уској вези са природом рада у дотичном предавању, а тако исто и њен обим — опсег и време трајања. Једновременом применом психичке и физичке активности у при. родној вези и допуни одмах се осети да настава добија други дух; а слободним и самосталним дечјим психофизичким радом пасивна се очигледност претвара у активну очигледност.

У извођењу практичних предавања, са потребним критичким методичким разјашњењем, највише је времена употребљено за наставу 1 разреда, која је углавном схваћена као укупна настава и настава доживљаја или доживљавања. Највише је пажње обрађено на раду [ разреду стога, што је неопходно потребно почети још у 1 р. са организовањем дечјег рада у духу школе рада, ако се жели потпун успех. Поред тога овај је разред као почетни најважнији а истовремено и најтежи, као и најинтересантнији, за правилно организовање наставе у духу школе рада, а нарочито за довођење у везу слободне или спонтане стваралачке психичке и физичке активности дечје. При овим практичним вежбама пока-