Учитељ

Течај школе рада у Београду 69

зало се како се деца | разреда још од самог почетка могу постепено увести у духовни рад преко игре и разноврсних деци пријатних, забавних, интересантних и поучних телесних и ручних активности. Увидело се да се деца могу неосетно и неприметно, природним путем, довести до самосталног стицања знања и богаћења свога духа, као и до увођења у озбиљан школски и ваншколски рад. Преко стварне наставе [ разреда у форми укупне наставе, која је обухватила све наставне предмете са карактером завичајне наставе, прешло се затим на обраду наставе П разреда, која се у свом извођењу принципијелно не разликује ништа од укупне наставе | разреда.

Обраћена је исто тако, пажња и на практично извођење наставе у осталим разредима, и дато је потребно методичко разјашњење у слободној дискусији базираној на практичном искуству многих суделовача. Но због ограниченог и кратког времена, ово је морало бити пређено у најкраћем обиму са најнужнијим демонстрацијама и експериментима, као са радом у песку, иловачи и пластилину (нарочито у географској настави). При овоме је обраћена нарочита пажња на правилну обраду национално васпитних предмета, као што су: матерњи језик са савременом обрадом писмених састава, народна историја, завичајна настава у вези са географском наставом и наставом познавања природе итд. Обраћањем нарочите пажње на национално васпитну страну наставе у духу стварања југословенске народне радне школе задовољена је једна важна потреба наше данашње народне школе, која претставља школу новог националног васпитања у духу заједнице.

При овим практичним вежбама, где је примењен у пуној мери и ручни рад као наставни принцип, суделовачи су се уверили да наставнику није потребна нека нарочита и велика спрема из ручног рада да би исти могао успешно применити у настави уз духовни рад. Ово стога, што деца све то изводе и раде више слободно и спонтано, без копирања и подражавања, те тако задовољавајући свој нагон за игром, кретањем и активношћу, она истовремено развијају себе психовизички и усавршавају своје стваралачке способности и своју личност.

Овакви течајеви у духу школе рада неопходно су потребни и корисни, ма да има доста тешкоћа за њихово правилно организовање и успешан рад. Учитељи, који већ долазе са извесним практичним искуством из рада у својој школи, не само што обнове своје педагошко и дидактичко-методско знање раније стечено, већ то знање допуне и прошире новијим педагошким тековинама а своју праксу обогате новим примерима у духу савременог наставног рада, ако на овакав течај дођу са вољом и озбиљним намерама и у раду на течају учествују активно и предано.

Др. В. Спасић