Учитељ

70 Радиша М. Стефановић

Август Форел

Убеђени проповедник мира и љубави међу народима, неуморни борац против проституције и апостол трезвеног живота, Август Форел, умро је крајем месеца јула ове године у 83 години свога плодног живота.

Рођен је још 1 септембра 1848 године у Швајцарској. Мако му је мајка још у првој младости усадила све врлине и запојила га високом друштвеном љубављу, ипак је у школи био слаб ученик, јер није могао да учи „на памет". Али у то доба, он је био толико лично обрађен и толико имао смисла, да је јошу ПИ години живота учинио прво откриће у обичајима једне врсте мрава. Од тада мрави су за њега најзанимљивије животиње, које је увек узимао за пример једне добро уређене заједнице и благодарећи њиховом проучавању, дошао је до драгоцених резултата на пољу социологије. Због њих је Форел обишао све континенте и само о њима објавио око 250 радова и књига. У својој кући, коју је назвао „Мравињак", оставио је велику збирку са 6000 врста мрави из целога света.

Медицину је завршио у Цириху и одао се проучавању психијатрије и нервног система. Као професор прикупљао је око себе читаве кругове ученика и био необично вољен и цењен. Радио је на све стране, али је највише енергије трошио на апстинентски покрет и остао душа његова у Европи. На томе послу био је прави апостол. Своје погледе Форел је заснивао на убеђењу, да је алкохол расни отров и истакао појам алкохолне бластофторије (квара човечје клице алкохолним отровом). Он је желео да ослободи човечанство од тога зла у коме је гледао извор беде и дегенерације. Али Форел је код нас највише познат по своме делу „Полно питање“, које је превео Д-р Александар Костић. Он је у том делу пошао од начела, да оно што је природно, не може бити неморално и ружно. Проституцију је нападао као и данашњи облик брака и захтевао свестрано познавање полног живота. Основна поставка полног питања је ова: „Код човека, као и код свих живих бића, битна је намера сваке полне радње, према томе и полне љубави, расплођавање врсте". Он пише и о полном васпитању омладине и захтева, да се деца још раније упознаду са опасностима, којима се могу изложити, и да им се говори истина у простом облику, пригодна за њихово доба.

Форел је захтевао и реформу школе и васпитања, како би се створила могућност, да дете слободно развија своју вољу, уми осећање. Главна је погрешка, што се помоћу школа жели да васпита само интелигенција а осећања и воља остављају се бризи родитеља. Још је бесмисленије утицати на свест помоћу моралне придике и кажњавања. Многи мисле, да се помоћу апстрактних