Учитељ

Август Форел 71

и сувопарних догми, подржаваних казнама, кљука свешћу и алтруистичким осећањима дечји мозак, који је приступачан једино конкретним идејама, симпатији, љубави и забави. Родитељи не примећују да, у виду псовања деце, пуштају на вољу својој сопственој слабости и нерасположењу. Међутим права морална настава, вели Форел, прави пробитачан утицај на децу почива у начину, на који им се говори, на који се живи с њима, на који се с њима поступа. Топла осећања, љубав ка истини, убедљивост и истрајност, треба да буду оличени у поступцима и животу родитеља. Само те особине, вели Форел, могу да пробуде симпатију и поверење у дечјем срцу према оном, који треба да има утицај на њега. Хладна морална реч не делује као морални васпитач детета, него топло, алтруистичко осећање, које зрачи делом и речју.

Васпитање младог нараштаја може имати успеха само у новим школама, коју деца воле и у којој постају другови и пријатељи учитеља. Телесно очеличавање, развијање ума, расуђивања и знања, вели Форел, складно се удружују са васпитањем осећања и воље. Деци се не дају сувопарне књиге, већ се присније упознавају са делима наших писаца. Уместо да им живот, под тежином кућевних дужности и испита, тог правог Дамокловог мача, доспе до учмалости, он се реси свежином и младошћу на тај начин, што се деца пуштају, да живе што је могуће више и поред свег што имају да науче. Деца се, вели Форел, тако сроде са наставом, која постаје прави животни и корисни део њихове личности, уместо да се учауре у облику мртве ерудиције, као какво страно тело у мозгу и уместо да свој мозак бескорисно оптерете напамет наученим формулама.

Ученици и учитељи у новој школи купају се заједно наги, јер се полно питање претреса колико на пристојан, толико и на природан и логичан начин. Поверљиви и отворени односи, вели Форел, који постоје између учитеља и ученика, удружених слободним умним и телесним радом, сачињавају најбољи и најкоренитији лек против мастурбације, полне прераности и против свих полних перверзија, које нису наследне. А друштвена вредност једног човека састављена је из две групе чиниоца: наследне, умне и телесне наклоности стечене васпитањем и образовањем.

Форел је био за заједничко васпитање мушкараца и девојчица и против телесних казни, јер вели, да је срамно за нашу цивилизацију, да се тако нешто трпи у доба, када је чак и батинање зликоваца укинуто.

Форел је до последњег даха остао оличење неуморног раденика скоро на свима пољима људске делатности. ИМ тако је нестао један друштвени реформатор, који је мир и рад прогласио као једино средство за напредак друштва.

Радиша М. Стефановић