Учитељ

Домаћи задаци у основној школи 181

ли они, који су позвани да тиме руководе, гледају на једно значајно питање из школског живота са једног или са безброј разних, чак и супротних гледишта.

Обично се наводи да је домаћим задацима циљ: утврђивање наставног градива обрађеног у школи и оспособљавање ученика за самосталан рад, тј. једна врста интелектуалног вежбања. Међутим домаћи задаци имају у основној школи и један посебни, васпитни значај, који је још претежнији. Наставно градиво, нарочито у нижим разредима основне школе, преданим и методичним радом, може да се утврди и без домаћих задатака, док се њихов васпитни значај не може ничим надокнадити.

Кад ученик нема никаквог домаћег задатка он прводи све слободно време по свом нахођењу, управо по својој ћуди, у колико му то не ускрате родитељи, кад му наређују да их у понечему послуша. Воља детиња ту нема никаквог напора, јер није савлађивала никакве тешкоће. Сасвим је друкчије кад ученик има какав домаћи задатак. Он је принуђен да сам одреди време за извршење задатка; сам да се приволи на одређени рад; а што је још значајније, да се одупре разним искушењима као игри и безбрижној доколици. Његова се воља тиме дисциплинује и јача; у њему се развија свест о дужности; у њему се ствара навика на одрицање од забаве и доколице, која је у супротности са овом свешћу. Кад се, пак, код писминих домаћих задатака обраћа довољна пажња и на спољашњи изглед и чистоћу, неоспорно је да ће се ученик сталним таквим радом навикнути на ред и чистоћу у раду.

Но значај домаћих задатака није мали и за саму обраду наставног градива. Истина и у школи се израђују сваковрсни задаци из наставних предмета, али тек при изради домаћих задатака ученик самостално примењује стечено знање, без надзора и потстрека од стране учитеља. Поред задобијања самосталности у раду и утврђивања наставног градива обрађеног у школи, домаћи задаци доприносе и дубљем схватању обрађеног градива. Нарочито у старијим разредима основне школе није редак случај да ученик изради домаћи задатак, на пр. из рачуна, на друкчији начин од онога који му је у школи показан. Слично се дешава и код других наставних предмета, иако то није тако видно као код поменутог случаја из рачуна, јер самостално размишљање при решавању задатка доводи у свест разне раније упознате чињенице, које су у вези са датим задатком, а то знатно доприноси дубљем и јаснијем схватању предмета.