Учитељ

242 Др. Карел Озвалд

држава, вера, морал, назор о свету итд. А свако културно подручје има сасвим особит дух, или другим речима: свака културна област је унутрашње нарочито устројена, то значи: према својим особеностима на свој начин „структуирана“. Тако је на пр. за науку меродаван само критериј истине; највиши правац уметности је лепота; политици снага; вери светост; социјалном животу праведност; моралу чедност итд.

А васпитање. има ово „вечно“, тј. у суштини културног живота укорењени задатак, да у младим душама буди оне унутарње снаге, које одговарају стварним или структурним законима појединих „културних области“.

Само на тај начин се може постићи, да дечак и девојка пре или касније корисно учествују у културном животу.

Сав културни живот се од доба ренесанса у веома високој мери ослања на научне темеље. Највише нам доказа о томе пружају и сада хигијена, техника и привреда, које данас не можемо ни замислити без научног темеља. А стручњак бар неће оклевати да призна, да је и у другим културним областима (као што су васпитање, политика, назор о свету, модерно ратовање), рад а каткад и нерад савременог човека више или мање подзидан према научним погледима. Стога се мора разумска страна нараштаја у школи тако образовати, да ученик позна па и призна, а свагда, кадгод то тражи живот, на подесни начин и уважи оне неоспорне принципе и законитости, којим следи и мора следити правилно створена мисао. У ову сврху морала би настава да буде у школи увек тако уређена, да би била оку ученика потстрек за ново плодно гледање, а његовом духу потстрек за ново, плодно схватање света и живота.)

Али живот се ипак не ослања само на темеље позитивне науке, и то нити живот у малом: (појединац, породица), нити живот у великом: (интересне групе, народ, држава, човечанство). Све више чујемо врло важна мишљења, према којима треба 0озбиљно уважити још друкчије тј. моралне или етичке темеље живота, јер иначе више не можемо наћи излаз из свестране „кри-

2. Види Шпрангеров чланак »Радасошк« у јубиларном зборнику: »Апз Ни о Јаћтеп дЧешћаећет УИасепзећајћ«. Ја имам само нарочити отисак овог чланка од аутора.

2) Види Емефтећ Сореј: »Рег ист фђате Мотел а ВИдипозрголеза« 1930.