Учитељ

426 Светомир Д. Миловановић

у школу или деца одведу у радионицу где се иловача прерађује. Таквих радња има бар по већим местима, иако нема праве иловаче, где се израђује разно посуђе од ње. Упознавајући ученике са иловачом, њеним особинама и употребом, учитељ треба да се труди да ђаци о њој добију што потпунију претставу — личним опажањем. Показивањем иловаче, деца виде какве је боје, тврдоће, укуса и мириса па и звук од израђеног посуђа и др. На исти начин упознају се деца с гвожђем, живом, сумпором, угљем.

Доказано је да чулност игра врло важну улогу и у рачунској настави. Нарочито у почетном рачунању, чулност је основ за добијање бројних претстава. Због тога наставник треба да се у рачунској настави помаже природним и што савршенијим вештачким средствима. То је најприроднији пут да се добију потпуније број-

не претставе и појмови чулним опажањем. — При упознавању деце са метарским мерама, наставник мора да се држи начела: Од чулности к појму. — Предајући о метру, треба деци показати

истински метар у природној величини. Мање мере објашњавати „делењем једне метарске дужине на десет и сто делова. Ако се жели што потпунија претстава о кв. метру — треба правити такав метар од картона у природној величини. Деци се каже да обичним метром мере његове стране и личним опажањем се увере да су код кв. метра све четири стране дуге по један метар. — Појам о мерама за вредност треба давати на тај начин што се деци покаже да виде динар, пола динара, дводинарку, новчаницу од 10, 100 и 1000 динара итд. Да би што реалније претставио ђацима дужину већих мера од метра, треба их извести у поље и то све показати тамо — уз учешће њихово. То се чини обично приликом школских излета.

Школски излети су једно од главних наставних средстава. Њих треба увек изводити с планом и одређеним циљем. Излет без одређеног циља исто је што и тело без главе. Због тога наставник треба да припреми ученике за посматрање у природи. Природа је пуна лепота. Она је жива слика. У њој има слободе и кретања. Она је једна велика књига из које се има много да чита и учи. — Изводећи ђаке што чешће у поље ради чулног и свестраног проучавања, пружамо им дивну слику природног шаренила и упућујемо их на посматрање истога. Окружени овом лепотом и хармонијом, која се огледа у зеленилу пространих равница и шаренилу разнобојног цвећа, у плаветнилу небеса, гора и далеких планина, у лепим облицима већих и мањих брежуљака, у песмама разних птица, у слагању боја, излазак и залазак сунца, у вртачама, речним падовима и жуборењу воде ученици се и нехотице подају њихову утицају, то им обузима пажњу, сва чула се ставе у службу проматрања и не могу се уздржати а да се не диве свему томе. Ти разноврсни утисци имају великог значаја за вежбање чула и помажу свестран развитак дечје свести а она су по природи живахна и радљива па их зато