Учитељ

ПЕДАРТОШКИ ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ФЕБРУАРА 1932 БЕОГРАД 12 (45) ГОД. БР. 6 УРЕДНИК ВУЗИЦА ПЕТКОВИЋ, УЧИТЕЉ

Само напред!

од др. Душана Рајичића, професора Више педагошке школе у Београду

Једва да је прошло тридесетак година од како се међу педагошким радницима јавио покрет за реформу наставе и васпитања, а већ се и међу најодлучнијим браниоцима нових педагошких идеја појављују сумње у успех нове ствари, већ се почиње говорити о кризи нове педагогике. Тако је у августу пр. г. један од објективних поборника васпитне реформе, Франц Каде, у часопису „Нова немачка школа“ “) објавио чланак „Криза школске реформе“. Ма колико да је искрен пријатељ напредних мисли, писац чланка ипак није међу онима који појмове напредно и ново изједначују и све што је ново без испитивања и размишљања примају као боље од онога што је до сад постојало као вредно и који у свом великом одушевљењу за напредак пошто-пото осуђују пређашње вредности. Напротив, он захтева да се „педагошки положај данашњице правилно види“ „Не смемо себи сипати прах у очи. Потребна нам је отвореност. Морамо видети право стање и поштено га признати“. Свакојако да би своје читаоце уверио како је узалудно одушевљавати се школском реформом по сваку цену, писац чланка наставља даље „Деценијама изводимо школску реформу. Реформна литература нагомилала се у брегове, једва се може сагледати. Стручни часописи и стручни листови скоро сваки број стављају у службу реформе. У низовима предавања, у недељама рада, у заједницама рада расправљају се питања реформе. Службене смернице“) и расписи гледају да развитак реформе унапреде.

) „Гле пеџе дешвзсће 5ећше, Мопаазећи! #аг аПе Егабсеп дег Мо а5ећше“ 5. Јаћгдапо, Аубиз! 1931,Нећ 8. Мепао Мог; Рјезјгегуео, Ргапћшт! а. М. 2) Упутства за израду наставних програма. Р.