Учитељ

402 Др. Душан Рајичић

Огледне школе у селу и граду траже нове путове“. И на своје питање „Шта је резултат толиког утрошка времена, снаге и новца» одговара Каде: „Ни у теорији практичара ни у пракси нисмо још одмакли од скромних почетака новог уређења школа“. Погрешном схватању идеја новог васпитања у много су случајева, по Каду, криви писци расправа и књига у правцу реформе, који не пишу као добри познаваоци нових идеја и као одушевљени поборници нових захтева, већ из сасвим других разлога. „Што се на пијацу баци као реформна литература“, вели Каде, „често је муцање педагога што пате од маније за писањем, а добри су трговци. ..“ Али још мање него у књижевности наилазимо ново у педагошкој пракси, у школи. Овде имамо — мерећи потребама садашњости, а не захтевима будућности — с погледом на број школа и степен преуређења тек скромне почетке“. Да би то доказао, Каде цитира мишљења неких познатих педагога нашега времена о садашњем стању школске реформе. Тако Венигер, сарадник познате НолПалатовез) савремене педагошке енциклопедије, вели: „Не сме се из многобројности реформне литературе закључивати о стварном стању школског уређења; у великој је мери то већином само литература, практично то не значи ништа, па ни тамо где се то објављује као извештај о ономе „што се доживело и чему .„се тежи“. Други сарадник Нол-Палатове енциклопедије, Карштет, каже: „Разреда са радом у радионицама и са слободним духовним радом има данас у Немачкој неколико хиљада, али је то у поређењу са опште признатим захтевима њихова извођења бедно мало. Они данас треба да претстављају просечан број школа, а не још да важе као покушаји“. Занимљива су мишљења о стању школске реформе у Немачкој још двојице савремених немачких педагога које Каде у свом чланку цитира: школског саветника Шулца, сарадника часописа „Нова немачка тикола“ (1020 бр) = Екхарта, сарадника „Радне школе“ (1926 г.. Шулц каже: "Ко прати педагошку штампу, могао би лако доћи до уверења као да је велики процес преуређења старе школе у школу рада већ свршен, као да нема више ниједне школе у којој се не би изводила радна настава. Али стварност изгледа друкчија. Извесно има школа које раде у духу реформне педагогике, нешто је већи број школа које су на прагу преуређења, али гро наших школа личи на

3) Напдрисћ дег Радарошк. Негацсеређеп уоп Негтапп Мон! цпа Тафмо Рапа! Гапсепзајла. Мепас уоп Јићиз Вел.