Учитељ

434 Миодраг В. Матић

у највише случајева потврдити ову последњу претпоставку. Дете није лењо за све радње, већ само за извесне ствари; оно чак ради многе послове радо и добро, само не оно, што родитељи или учитељи захтевају.

Међутим у извесним ређим случајевима ми ћемо се заиста уверити, да код детета стварно недостаје воља за сваки рад, оно не мари ни за игру нити за какву другу делатност. То су трајно заморена и млитава деца. Узроци могу бити врло различити. најчешће их налазимо у оболелости извесних унутрашњих органа тела, у хроничном запалењу жлезда, У недовољном сну, погрешној исхрани и трајној телесној или душевној преоптерећености. Необавештени посматрачи, међу које долазе и многи родитељи, сматрају даље слабоумље детета и извесне изразите неуропатичне карактеристике за трајну лењост.

Једна нарочита форма прелазне опште · ењости је она, која би се могла назвати „лењост растења“. Њу ћемо запазити код многе деце у периодама бржег рашћења, а нарочито за време пубертета, и то више код мушкараца него код девојчица. Велики преображаји и измене материје у телу, а затим повремене душевне дисхармоније, поникле из индивидуалних и социјалних разлога, узрок су ове форме лењости. Она ће ишчилети без икаквих рђавих последица, само ако се правилно схвати и таквом децом поступа са увиђавношћу, без бруталног опхођења. Па ипак није редак случај, да у том периоду долази и до тешких душевних конфликата.

На први поглед може изгледати парадоксално ако овде у вези с лењошћу споменем и нервозну децу. Мислим пре свега на децу, која се запошљавају многим пословима, на децу нервозну, узнемирену, несталну и превртљиву, на децу која ниједан посао не доводе крају. Ма колико њихово спољашње понашање мало даје изгледа да су лења, ма колико их често посматрали како јуре и бесне, ипак она не воле праву игру, нити се прихваћају школског и домаћег рада. За њих се вели, да су лења за све, док су она у ствари нервозна и припадају неуропатичним особама.

Уотинте узев може се рећи, да дечја „лењост за све послове“ није права лењост.

У претежној већини случајева деца, која се тешко васпитавају, нису лења за све радње, нити је њихов рад безуспешан. Ова деца не раде само оно, што неће радо да чине; међутим она су марљива, вредна и истрајна кад смеју да чине оно, што радо чине. — Узроци ове појаве налазе се у погрешном васпитању и утицајима спољнег света, нарочито за време раног дечјег доба.

Испитивања дечјег доба у много случајева ће показати, да се природна потреба за игром била јасно испољила у своје време, али да уопште није задовољена или јој се није изашло на сусрет онако како је то требало да буде према природи детета. При-