Учитељ

Домаћа књижевност 463:

Анте Дефранцеши: Радна метода почетнога читања (теорија и пракса). Загреб, 1931. г. Цена 30.— дин.

Дефранцеши није непознат нашем педагошком свету, а поред тога познат је и са својих чланака у Народној одбрани. Књига које наслов исписасмо претставља у истини један смишљен и 03биљан рад. Имали смо прилике да по том питању прочитамо доста ствари и добрих и лоших, али у овој књизи читалац се сусреће са јасним и модерним излагањима, с пуно теоријских доказа о оправданости теме коју у књизи третира и с пуно најлепших примера у пракси. Као наставник Учитељске школе у Загребу он има своју радну заједницу, наравно ђачку, у којој се третирају разна питања, па и питања радне методе почетнога читања. Од колике је важности само тај факт, држим да на овом месту не треба много говорити. Будуће наставнице улазе полако у проблеме школског живота, упућују се у танчине његове, расправљају то, па све. скупа изводе и на пракси. Велим само то, па је доста да покаже да је тај пут не леп, већ и веома користан за прве посленике наше народне просвете. Колико су те младе снаге из те радне заједнице ушле у те послове, најбоље ће нам послужити њихови радови у овој књизи. Писац веома лепо и веома убедљиво, у поговору, говори зашто уноси у своју књигу и радове ученица М течаја, чланица радне заједнице. У уводној речи писац нам износи идеје нове школе, смернице њене као и идеје нашега рада (под овим износи: укупну наставу и доживљај). У теоријском делу износи цео поступак почетнога читања. У одељцима: распоред рада, предвежбе за читање и како се исте проводе, проналажење и упознавање самогласника, па сугласника, проналажење и замећање гласа р, избор слова за почетно читање (ту уноси: психолошки моменат, технички узрок, биогенетски закон), па проналажење облика слова, примери рада с великим штампаним словима, — и све нам то скупа даје слику јасну за посматрање, убедљиву за један успешан рад и све нам показује лепу спрему пишчеву и дубоко познавање предмета о коме пише. За овим долазе два предавања: гласа у и гласа с. Оба су написале пишчеве ученице и оба лепо износе поступак у раду. Писац после истих надовезује своје рефлексије о методи рада (где узгред буди речено понавља тврдњу да је учитељ. метода, тврдећи да то не умањује вредност објективне методе, и да се учитељ не мора у своме раду држати слепо становитих правила). У одељку методе рада писац нам приказује методе почетне наставе, као: фономимичка метода, метода нормалних гласова, фонографичка метода, метода нормалних речи.... Постоји одељак у коме се говори о средствима у раду, па о предвежбама за писање, затим о прелазу од великих штампаних на мала штампана слова, и од штампаних на писана. У овим одељцима, као и оним који за овима долазе (упознавање говорних елемената, самостална градња реченица, прелаз на велика писана слова, како се проводи читање) писац је јасно подвукао те нове методе, радне методе