Учитељ
Само напред! 405
ла: да су сви они у школи стечено педагошко знање и умење умели очувати и педагошком лектиром и учешћем на педагошким састанцима продубљавати и допуњавати; да је код свих њих све дужа пракса све више појачавала интересовање за дидактичка и ходегетска питања. Као и свуда у свету, и код нас се дешавало, и дешава се, да код извесног процента свршених ученика учитељских школа теориско знање и одушевљење за напредан школски рад, добивено у школи, избледи убрзо по изласку из школе и уласку у живот, да од многих идеалиста у клупи (учитељске школе) постану обични људи пред клупама (основних школа). То не морају бити рђави учитељи у оштром смислу речи, то су са чисто законског гледишта обично савесни школски радници, који уредно долазе у школу и држе деци предавања по прописаном програму. Али о каквом јачем интересовању таквих наставника за педагошке проблеме једва да може и бити речи. Добар стални инструктивни школски надзор и добро, с планом уређивани педагошки часописи чине да је у нашем учитељству све мање наставника који су равнодушни према питањима о напретку наставе и васпитања, а све више одушевљених школских радника, који су потпуно свесни свога узвишенога позива и које, зато, у великој мери интересују сва питања о могућности што напреднијег наставног и васпитног рада. Има, дакле, и код нас, као и свуда у свету, школских радника и оваквих и онаквих, и који раде само по дужности, само као чиновници, само као савесни „штунденгебери“5) и других који су као и први свесни своје законске, али и своје моралне дужности, који раде поглавито из одушевљења за добру ствар, с вољом, из непосредног интересовања. Осим тога, ако хоћемо по умесном Кадовом захтеву да погледамо истини у очи, да ствари гледамо какве су, да поштено изнесемо право стање ствари, морамо признати и то, да је у нашем учитељству и било раније, док није било ни инструктивног надзора ни развијеније педагошке литературе, и данас има и у дидактичком и у ходегетском смислу веома напредних школских радника. Још из најранијих учитељских генерација, давно и давно, дакле, пре покрета за педагошку реформу у другом свету, ми смо имали наставника који се својим дидактичким радом и ходегетским поступцима не би постидели ни пред најуспешнијим данашњим претставницима школе
5 . 1 . Е ) Буквално: даваоци часова, а то значи наставници којима је савест мирна кад одрже одређен час без оозира како су ученици схватили њихова предавања.