Учитељ

404 Др. Душан Рајичић

о начинима наставног рада и васпитног поступања изазвале живо занимање за решавање питања о вредности једног или другог схватања . Ово је интересовање наших“) учитеља за нове педагошке идеје утолико природније што су код нас“) ученици учитељских школа од најранијих времена, од наставниковања Стеве Д. Поповића и др. Војислава Бакића, дакле, па све до наших дана, од својих наставника педагошких предмета увек спремани били за својевремено напредан рад, за рад по начелима саморадње и очигледности, за човечно и родитељско поступање с децом и омладином. На тај је начин код нас изодавна припремано земљиште за прихватање данашњих нових педагошких идеја. Том припремању су, иако више несвесно него с неком нарочитом намером, доста доприносиле и наше школске власти својим прилично либералним надзором над школама. М онда када наше основне школе нису имале сталног надзора, него су учитељев рад оцењивали на крају школске године од министра изаслани „ревизори“, махом наставници средњих школа, и после, кад је установљен стални и стручни школски надзор, најпре од професора (педагога и напедагога) средњих и стручних школа, а после и од спремнијих и искуснијих учитеља основних школа, од учитеља се поглавито једно неминовно тражило: да покаже успех у раду са својим ученицима по прописаном програму, а начин на који ће до успеха доћи скоро је увек остављан био њему на вољу. Тек на неколико година пре најновијих србијанских ратова са непријатељима почело је Министарство просвете својим сваке године пред годишњи испит издаваним упутствима министарским изасланицима за оцењивање учи теља основних школа утицати на изједначење дидактичког и ходегетског рада учитеља основних школа. Али ни та службена мера нити је циљала нити имала за последицу ограничење учитељеве слободе у избору начина предавања и поступања с децом. Све до самог испита учитељи су могли радити по свом најбољем уверењу и по својој савести.

Из довде изложеног не сме се, наравно, закључивати да су се сви наши учитељи од почетка до краја своје наставничке каријере “ своме дидактичком раду и ходегетском поступању управљали увек по саветима и упутствима својих наставника учитељских шко4) Кад кажемо „наше“ „код нас и т. сл, ми у овом чланку мислимо у првом

реду на прилике које су нам више познате из непосредног опажања, на српске школе и учитеље у предратној, па чак можемо рећи и у преткумановској Србији.