Учитељ

Криза и школска ситуација у Немачкој 489:

јинским министрима и претставницима школа како да се спроведе. располитичење школе. Само за то има врло мало изгледа. Како: доносе новине изгледа да у овом послу располитичења главну улогу треба да игра родитељ, који кроз родитељска већа и иначе врши т. зв. социјални надзор над школом. Међутим избори тих. већа увек готово пружају слику политичко-начелних борби.

Куда смера развој ствари, и куда надире живот данашњице најбоље се види из речи једног директора универзитетске-основне школе, који је и ординаријус за педагогику. Његова је школа симултана (не само у верском, но и у политичком погледу) и он: се жали да се рад често спотиче о „убеђења“ ђака, односно родитеља. Зато намерава да школу стави на основу једног схватања света! Уосталом таквих школа већ има у не малом броју. Чак се и приликом оснивања педагошких академија строго водило рачуна о верском кључу, а исто тако се о томе говори ових дана приликом редукције тих школа. Дакле поред овог верског момента сад. и политички моменат чини ето дефинитиван ударац лепој идеји јединствене школе. Криза идеологија ето и ту дубоко задире у темеље школе.

Разуме се и линија просветне политике увија се под јаром: социјалне и политичке кризе. Промена личности ресорног министра — услед политичке промене — изазива читаву катаклизму у школском животу: мења се наставнички персонал, преиначује програм чак до молитве, избацују приручници, стављају на идекс дела лепе књижевности. Пролетос је један нов министар растерао читав колегијум једне реформне школе, и изазвао отпор родитеља у штрајку ђака. —

Слика школе у данашњици, узета сама за себе, никако није утешна, нарочито не кад се цени теориским мерилом. Али релативно узета у живој узбучалости, посртању и пропињању дуж целе линије живљења и мишљења та се слика мења, постаје нешто ведрија и мирнија. Много заслугом учитеља: његовом истанчаном и жилавом професионалном стасу. То се могло запазити и на прошлогодишњој учитељској скупштини у Франкфурту. Али главна подршка школи долази од већ поменуте чињенице: да цео овај живот, цела данашњица крај све разривености и разбитости ипак. чува једно неначето и цело: пажњу према детету.