Учитељ

492 Рад. В. Теодосић

Ова два питања, питање садржаја наставе и наставног метода, најделикатнија су и основна питања у школској организацији и реформи школе. По њима се једино правилно може процењивати општа социјална вредност школе. Ако се жели да школа уистину врши један дубљи позитиван утицај на прогрес и постане искључиво домен отште народне културе, онда се, без увођења оба та фактора у живот школски, не ради искрено, озбиљно и темељно на реформи школе. Снага ових разлога је категорична, ван спора и дискусије. Само она школа која у својој организацији садржи и спроводи оба ова принципа и захтева може се с пуним. разлогом назвати нова школа. Ово нам гледиште одмах показује да наша данашња школа није нова, већ стара. Исто тако ово нам гледиште открива и још нешто: да сви покушаји претварање данашње школе у нову и савремену школу, који једновремено не теже и измени наставног материјала и поправци наставног метода већ само мењању метода, остају без успеха и негативни.

Многи наши школски радници покрећу питање о реформи школе. У дискусији о томе пало је неколико интересантних и карактеристичних мисли и предлога за стварање боље школе. Ти предлози односе се само на поправку наст. метода при садашњем. садржају наставе, самтрајући чак да данашња школа, ако би се у њој извршиле само знатне измене у наставном поступку, не би била застарела ни по духу ни по методама рада, и да је идеја о "новој школи обична утопија и апсурд. Апстрахујући школу изван. друштвених прилика и живота, који одређују и њен дух и метод. рада, сматра се да се школско питање може решити психолошким апстракцијама тиме, што ће се у наставу увести „принцип саморадње“, што ће се набавити по која алатка за корисно дечје за. нимање, што се неће сметнути с ума важност закона чулности и конкретности итд., не водећи рачуна о савременим потребама далеко ширег значаја, задржавајући у настави старе планове и програме у којима је пуно догматике и сколастике, који баш и условљавају онај „гнусан вербализам“ и оне две крајности „речи и дела“.

Из досадашњих напомена закључак је јасан. Укратко резимирана садржина предњих мисли може се свести на следеће. Идеал школе ниче из идеала друштва. Дубља школска реформа је само идеал. Практични покушаји стварања нове школе у неразвијеним друштвима то најбоље потврђују. Ни Далтон план, ни метода про-