Учитељ

Цртање у активној школи 515

Хамбуршко учит. друштво за негу уметничког васпитања издало је 1897 и 1898 год. два списа о цртању и стало на страну модерног назирања о настави цртања. Да би својој методи дали солиднију базу, проучавали су дечје цртеже и поређивали их с цртежима примитивних народа. Између осталог су установили, да деца између 3—5 године најрађе цртају људе, животиње и уопште све што се гибље. Тај период траје све до 9 године, кад деца почињу увиђати да је то за њих претешко. Још су нагласили да би моделовање требало да претходи цртању.

Вредно је споменути и Кулмана (Кићипат »Меце УУесе дез Лећећепитеттјећјез«), који је заступао сасвим напредно мишљење у настави цртања.

Ипак је највише допринео модерној настави цртања отац „радне школе“ (Атбенавсћие) Георг Кершенштајнер. У свом делу „Развој дара за цртање“ (Те Етилекитј Фет гејсттпетасћеп, Вејађипд) изнео је он резултат свог проучавања на три стотине тисућа дечјих цртежа од 4081 деце (1996 дечака и 2035 девојчица).

Кершенштајнер каже да деца цртају схематички. Под схемом или шемом разуме се слика предмета коју себи дете створи на темељу многих посматрања и претстава о неком предмету. Тако је на пр. дете видело много коња и оно себи створи неку слику (зећети) о коњу. Ту се манифестује такозвана „шематезирајућа фантазија,“ која апстрахује све сно што није заједничко код неке врсте предмета, а задржи само нешто од онога што им је свима заједничко.

У развитку цртања човека Кершенштајнер је нашао код деце четири фазе:

Прва фаза је ступањ чисте шеме, кад дете приказује човека сасвим шематички, онако како га је задржало у памћењу (глава, кружница са две тачке за очи и две цртице, једне вертикалне за нос, друга хоризонтална за уста). Ту дете црта два ока и онда ако црта човечји лик с профила; оно зна да човек има два ока, па их црта оба, макар их и не видело.

Други ступањ назива Кершенштајнер ступањ мешовите шеме. Дете додаје нешто чистој шеми из свог искуства. Тако на пр. црта човека у ставу вежбања рукама и ногама, итд.

На трећем ступњу напушта дете помало шему и почиње цртати читаву контуру, па се зато тај ступањ и зове ступањ силуете или контуре.

Најзад долази ступањ пластичног цртежа, кад дете израђује лепо и потпуно слику неког предмета.

Код цртања животиње пролази дете — према Кершенштајнеру — неких пет фаза.

Кершенштајнер је нашао оно што су већ пре били констатовали неки дечји психолози, да дете црта по сећању, а не црта оно што опажа. Он је дао деци да цртају столицу по сећању, а виолину по предмету. Деца су боље нацртала столицу. Дакле, дечје