Учитељ
516 Илија П. Опачић
претставе утичу много више на њихово цртање него њихова опажања (посматрања). Зато се каже да дечје цртање носи симболичан карактер, а не натуралистички.
Ово има велике важности за примену у настави. Не смемо децу силити да у нижим разредима цртају по предмету, кад за то нису способна; морамо их пустити да цртају по сећању. Тек после ће доћи цртање по предмету (природи). Кершенштајнер мисли да не ваља започети систематском наставом цртања све док деца шематички цртају, а то је за време првих четирију разреда основне школе. Можда је овде претерао, јер ми смо имали лепих успеха с децом четвртог разреда основне школе. Он је исто тако противан приправним вежбама, било које врсте, а такође 'одбацује прегледнице (предлошке). Није против цртања орнамената, само нека деца траже мотиве за цртање у цвећу, биљу, животињама итд..
ж
При крају прошлог века имали смо и код нас лепих покушаја за унапређење наставе цртања. Године 1889 покреће Кутен Ђуро, учитељ цртања у Загребу, »вагвк! И5%«, као прилог педагошком часопису »Мартедак«, који издаје Хрватски педагошки књижевни збор у Загребу.
У уводној речи, у првом броју, жали се Кутен што је цртање тако занемарено у основним школама, иако има тако велику васпитну вредност. Износећи програм рада, обећава он да ће у листу доносити све што се односи на цртање у основним, вишим пучким и учитељским школама и да ће пратити напредак тога предмета код осталих напреднијих народа.
Већ у другом броју почиње Кутен темом: „Правоугаоник као прва вежба у цртању“, па даље иде на квадрат, итд. Као што видимо, није ни он могао да избегне грешкама свога времена. Ипак морамо бити поносни што смо пре четрдесет година неговали цртање као и други напредни народи западне Европе. — У рукама имамо три годишта » Мат Код Изта« и то 1889, 1890 и 1891 годиште. Не знамо да ли је више тај лист и излазио.
» Ж ж
Знамо да је после светског рата млада аустријска република највише учинила за реорганизацију свог школства. Име Ота Глекла остаће трајно везано уз те племените напоре. Што се тиче цртања, познат је у читавој Европи бечки професор Цизек (Оек). Он је приређивао изложбе дечјих цртежа у свим већим европским градовима. Ево што каже за њега Ад. Феријер:
„Карактеристика је његових (Цизекових) разреда од суботе после подне и недеље, да у њима нема никаквог приморавања.