Учитељ

518 Илија П. Опачић

И Вулф тврди да треба почети (између 7 и 8 год.) цртањем по сећању (ак дет Мотаге ше). Деца обично воле у то доба да цртају људске ликове и животиње. Треба ли их пустити да то сама раде» Она цртају људски лик ећ Тасе иу профилу, а животиње цртају само с профила.

Вулф мисли да и ту морамо деци помоћи, али не као Роте који тражи да се животињски ликови цртају у правилним геометријским ликовима (четвороуглу, троуглу, трапезу итд.). Он предлаже да учитељ црта пред децом људске и животињске ликове, да их деца посматрају, а затим да све обрише. Иза тога деца цртају по сећању тај његов цртеж. Будући да има мало учитеља који би могли тако цртати, он држи да се могу употребити и добре прегледнице (предлошци).

Осим педагога проучавали су дечје цртеже и педо-психолози. Они су помоћу цртежа продирали у структуру дечје психе. Нарочито се истакнуо дечји психолог Сали (5 Шу).

Корнилов“) разликује четири стадијума у развитку дечјег цртежа. Први стадијум или период зове се симболички. Дете вуче линије и даје им разна значења. Иста црта може претстављати више разних ствари.

Други период у дечјем цртању називају припремним периодом. Тај пада око четврте године (4—4, год.) У то доба деца „цртају човека у облику „главоноге“; запажају само оне делове тела који се крећу (очи, уста, ноге, руке, итд.. То би био код Кершенштајнера период чисте шеме.

Трећи период је „златни“ период дечјег стварања. Тај иде од 5 до 8—9 године. Дете више не копира него само ствара. Ту се највише приближује уметнику.

Најзад долази четврти период, прелаз ка зрелом добу, где дечја моћ стварања почиње назадовати и распадати се. Ту дете увиђа своју немоћ и опажа како је још далеко од праве уметности. То га чини малодушним и гуши у њему поуздање у сама себе. Највише је томе крива лоша метода којом се предаје цртање у основној школи.

Зато ћемо сад изнети једну новију методу која има за задаћу да спречи ово распадање дечје моћи стварања и да негује и развија дечје стваралачке способности.

Ормоајска метода

Изнећемо овде једну методу која је у Француској нашла лепог одзива, а запажена је и у страном свету. Оснивач те методе је генерални инспектор за цртање Кениу (Опбтоцх).

ву Проф. К. Н. Корнилов: Психологија детета, с руског превела Милица Цветковић, Штампа „Туцовић“, Београд, 1927 год.